Извор:Фото: Профимедиа

СЛАВИМО СПАСОВДАН: Обавезно испоштујте црвено слово

Извор: Нпортал

25.05.2023.

06:30

СРПСКА православна црква и верни народ данас славе Вазнесење Господње.

Вазнесење Господње или Спасовдан је значајан празник међ' верним народом и пада шестог четвртка од Васкрса.

Пошто би распет на Крст и сахрањен у гробницу, након три дана Исус Хирстос васкрсну из мртвих и јави се својим ученицима, светим апостолима. Са њима је провео 40 дана на земљи, поучавајући их како да шире веру Његову и хришћанско учење.

Кад прође тих 40 дана, повео их је на Маслинску гору и заветовао их да у Јерусалиму остану док не сиђе Свети Дух на њих. Заврши он разговор са њима, благосиља ученике своје и уздиже се на небо, а њих остави да чекају силазак Духа Светога.

Анђели Божји се тада обрате светим апостолима и рекоше им да не стоје и гледају у небо. "Како сте видели да Господ одлази на небо, тако ће Он опет доћи да суди живима и мртвима и онда царству Његовом неће бити краја", рекоше они.

У знак сећања на уздизање Христово слави се Спасовдан - Дан Спаса Исуса Христа.

Помолите се овим речима

Вознесалсја јеси во славје Христе Боже наш, радост сотворивиј учеником, објетованијем свјатаго Духа, извјешченим им бившим благословенијем јако ти јеси Син Божиј, избавитељ мира.

Народна веровања

Према народном предању, тог дана се спасио Бог од рђавих људи и отишао (вазнео се) на небо, а остала је и прича да је Бог побегао на небо од злих и неваљалих људи.

На Спасовдан се не ради никакав тежак посао, пошто је велики празник који, према веровању, може да спаси кућу од невоље, а децу од болести.

Од давнина је Спасовдан, као дубоко укорењена светковина у народу, пролећни празник сточара и земљорадника. Сматра се веома срећним даном када све ваља започињати и зато се зове још Спасовље.

Народни обичаји

Пре зоре, на Спасовдан Крстоноше походе записе - освештана стабла, најчешће храстове или неке воћке, махом дивље крушке. Носећи барјаке и крст, народ стиже под стабло записа, китећи га венцима цвећа и дарујући разним ђаконијама.

Те литије се приређују ради напретка усева (летине), кише и бољег берићета. Крстоноше иду у круг око записа, молећи се и певајући, док поп чинодејствује, а раније је понегде био обичај да свештеник у проврћено стабло ставља запис да "чува село од црва".

BloombergAdria.com

 

Таквих освештаних дубова има у многим крајевима, понајвише у Шумадији и Васојевићима. Сматрају се светим стаблима, која је грехота дирати, а камо ли сећи.

Записано је да је једном домаћину крај Тополе, који је одсекао запис на својој њиви у намери да га исече за капију, гром ударио у двориште где је лежао посечени запис, баш када је женио сина, и растерао сватове.

На Спасовдан се не ради да гром не бије и, како верују у лесковачком крају, не дође на човека "лошотиња" и да инсекти не опустоше њиве.

Посебно је био раширен обичај да се на Спасовдан по њивама, забранима, торовима, кошницама, баштама побадају крстови од лесквине (закршћавање летине), ако то није учињено на Ђурђевдан. Побадан је и лесков штап и расецан на врху, у висини груди, а у расек је стављен краћи прут и тако прављен крст којим може да се види са свих страна.

BloombergAdria.com

 

У неким крајевима био је обичај да се од осушеног свињског брава сачува вилица и на Спасовдан поједе, да им "сва свиња убудуће буде слаткорана", односно да им прија све оно што "по гори попасу и из корита полочу". Кости од оглодане вилице се не раздвајају, него се са све зубима окаче у пчелињаку, да би пчеле у ројевима напредовале.

Тако се у неким крајевима рано ишло у јагоде и на Спасовдан се изјутра не једе ништа док се не окусе јагоде. Негде је, пак, био обичај да кад се први пут од годишњих плодова и намирница окуси о Спасовдану (млеко, месо, воће).

Понегде се чак и веровало да не ваља окусити ново воће ако су неком деца умирала, док најпре не разделе сиротињи од тог новог воћа за душу своје деце, јер ће, у противном, на оном свету деца остати без тог оброка и гришће своје прсте уместо оброка, говорећи да су им га родитељи појели.

Био је и обичај да се на Спасовдан, пре сунца, купа у реци или мору и да се до овог дана не пије млеко од муже у тој години, па је ово прво кушање млека пропраћено низом обичаја ради повећања млечности и бољег скорупа, уз прскање млеком и заливање водом за врат, да би било млека као воде.

BloombergAdria.com

 

У неким селима око Пожеге на посуду с водом, у којој су и многе разне траве, стављана је дебела церова кора, која се пробуши и кроз њу процеди мало млека, да се хвата кајмак дебео као церова кора.

На Спасовдан, веровало се у Шумадији, у зору се могу видети вампири.

Некада се на овај важан датум обавезно се клало јагње, као жртва свецу, тј, у овом случају самом Христу.

Према обичајима, на данашњи дан се мушкарци не брију, жене се не умивају, а деца не купају. Не спава се преко дана, да се не би дремало преко године.

Верници су одлазили у цркву на верски обред посвећен овом празнику. После изласка из цркве, домаћини су своје госте водили кући, где их је чекао богато припремљен ручак. Они који нису ишли у госте, окупљали су се на простору испред цркве и ту наставили славље. Испред цркве су се пекли јагањци, точило пиће, продавао сладолед, колачи и бомбоне.

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".