Када изгубимо вољену особу, једно од питања које нас одмах мучи јесте шта урадити са њеним стварима. У Србији, одлуке о томе често зависе од традиције, личних осећања или веровања. Док неки одмах уклоне одећу покојника, други чекају неко време, сматрајући да није добро журити, а одређени предмети се чувају као успомена.
Ова тема доноси са собом и емотивне дилеме, али и питање сујеверја. Које су праве праксе у нашој култури, открио је једном приликом етнолог и антрополог Александар Репеџић.
Фото: Профимедиа
- Све зависи од краја до краја. У српској култури, сама одећа има јако магијско дејство. Свакако, морамо да знамо да се сама одећа у различитим културама дарује покојнику. Тако, на пример, у влашкој, на 40 дана дарује се покојникова одећа, а онај ко прима одећу, представља покојника на помани, односно даћи. Тога нема, на пример, у српској култури.
- А на даћи од пола године и на годину дана, дарује се нова одећа и купује се специјално за ту прилику. Такође, одећа у народној религији, и код Срба и код Влаха, има магијски аспект и није добро сахранити туђу одећу с покојником јер се верује да ће та особа, чија је одећа, бити завезана или ће бити болешљив - рекао је Репеџић у емисији "150 минута" на Првој.
Прочитајте још
Фото: Профимедиа
Шта да учините са одећом покојника?
- Или да се поклони или је носите, зависи ко шта воли... Морамо да схватимо како је некада било. Данас се гардероба купује на килограме и ми смо део потрошачке западне културе, а раније то није био случај. Раније сте имали два комада одеће, једну за вашар, а другу радну и одећа је морала да се користи - објаснио је етнолог.
На питање да ли одећа може да донесе карму, одговорио је одрично.
- Не може вам одећа ништа, то је аутосугестивно, то је од човека до човека. Никоме не може одећа да науди.
Шта да радите са ципелама?
- Знате како, у антропологији и српској култури нема тога шта се ради са ципелама. Из хигијенских разлога не би требало носити, свако има различито газиште. Тога једноставно нема у српској култури. Ципеле као ципеле у погребним обичајима имају велику улогу посебно код Влаха јер се погребним покровом оне не покривају да би покојник могао да хода на оном свету - додаје Репеџић.
Фото: Профимедиа
Коме да поклоните одећу покојника?
- То је произвољно, а ја бих то поклонио неком из своје ближе околине, некоме ко је био близак с покојником, ценио га, поштовао или најближој родбини. Случај у нашој култури јесте да се одећа чува годинама и да се ником не даје јер и на тај начин и даље верујемо да је он ту и да је душа везана за неки предмет, а то су анимистичка веровања која су хришћанизована, као кад неко не дира нечију собу у којој је неко проводио највише времена. Тога има и у западној култури, то видите у филмовима, није то нешто што је везано само за нас... Људи се другачије боре са тугом - рекао је етнолог.
Да ли да мењате кревет покојника?
- Познато ми је да људи желе да промене кревет ако је неко дуго боловао. Кревет може да остане као део намештаја, али опет кажем, то је индивидуално. Накит углавном остаје, нико га се не одриче - закључио је Репеџић.
(Мондо)
БОНУС ВИДЕО:
