СУТРА СЛАВИМО ИВАЊДАН: Ово су народна веровања и обичаји

Православни верници сутра славе Ивањдан, као спомен на пророка Јована Претечу или Крститеља, који је најавио Христов долазак

Ноћ уочи Светог Јована Претече, у народу познатијег као Ивањдан, жене широм Србије плету венчиће од цвећа и увече га стављају испред кућних врата.

Свети Јован је познат као Јован Претеча јер је дошао пре Христа, а као Крститељ зато што је поред других крстио и Христа. Познат је и као Биљобер или Травар јер је живео скромно хранећи се биљем, бубама, скакавцима и медом дивљих пчела, а одевао у хаљину од кострети. Свети Јован се још зове Игритељ, јер се верује да се сунце, када се тог јутра рађа, игра на небу. Заштитник је кумства и побратимства, а кумовао је и Исусу Христу крстећи га у реци Јордан.

У црквеном календару овај празник обележен је црвеним словом, што значи да спада у ред заповедних празника. У нашем народу постоји много веровања која су повезана са Ивањданом. Сматра се да ноћ уочи Ивањдана има необично јаку моћ, нарочито исцелитељску, која са првим зрацима излазећег Сунца нестане. У виноградима се ништа не ради. Прави верник никад неће ући у виноград три дана пре и три дана после Ивањдана. Кажу да тих седам дана виноград највише напредује, јер га чува Свети Јован. Ако верујете, Бог ће вам дати.

Међу низом предивних старих српских обичаја на овај дан издваја се брање лековитих трава и плетење венаца од ивањског цвећа. Уочи Ивањдана, жене широм Србије плету венчиће од цвећа и увече га стављају испред кућних врата. Ако венац од ових нарочитих цветова на празник осване пред кућом, верује се да ће породицу заштитити од сваке недаће. Девојке на данашњи дан свака у свој венац уплићу и по једну црвену ружу. Срби верују да је данашњи дан толико велики празник да се сунце трипут зауставља.

Верује се и да вода на данашњи дан добија посебну моћ, па се сви купају у рекама, потоцима, језерима. Биље и траве имају појачана лековита својства. Зато се бере лековито биље и плету венци, које се чува у кући као лек против разних болештина.

Да је овај празник везан за Сунце и његово кретање сведочи и обичај паљења иванданских ватри, које су летњи пандан бадњачким ватрама. Вече пред Ивандан палиле су се лиле и обносиле око кућа, зграда, њива, торова, па чак и око читавог села, чиме се стварао магијски ватрени круг у који не могу да продру зле силе.Верује се да нероткиње после овог обичаја роде дете

Ивањдан се може назвати и Девојачким празником јер је читав низ ритуала поверен девојкама. У многим нашим крајевима, ноћ уочи Ивањдана девојке пале ивандањске ватре, беру цвеће и траве, певају и плету венце. Девојке из Груже палиле су с вечери живу ватру или крес, а с венцима ивандањског цвећа целу ноћ су играле и певале.

Веровање да се кроз венце од уплетене јованове траве, на Ивањдан, провлаче и жене које немају децу. Потом се купају у реци да вода однесе урок, зли усуд или болест. Уколико је жена имала неколико узастопних побачаја, на дан Светог Јована посећује особе које носе име Стана или Станка. Ако их има више, обилазе сваку кућу, узимају струкове траве из венчића и праве свој венац. Са њим на глави купају се у реци и верују да ће им следећа трудноћа успети.

Којим год поводом да су прављени, венчићи од јованове траве сутрадан се каче изнад или са десне стране кућних врата. Верује се да ће штитити дом од несреће током целе наредне године.

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".