ШТА ЈЕ ТО ПАРЕИДОЛИЈА: Већина људи поседује овај феномен
31.08.2023.
22:34
ПАРЕИДОЛИЈА је психолошки феномен када се перципирањем насумичног стимулуса „препознаје“ смислени стимулус.
Једноставније речено, пареидолија значи придавање смисла нечему што чујемо или видимо а што, заправо, нема смисла нити значења.Визуелна пареидолија је одличан пример пареидолије, који смо сигурно сви доживели, а представља препознавање различитих животиња, лица или објеката рецимо у облацима.
Пример аудитивне пареидолије јесте препознавање различитих порука приликом слушања песама уназад.
Пареидолија је саставни део људске природе и у свакодневном животу она се не сматра озбиљним поремећајем. Сматра се да је она продукт еволутивног развоја човека јер је препознавање људског лица било једна од најважнијих способности за опстанак и развој људске врсте.
Управо због тога се најчешће „препознају“ људска лица или људске фигуре у неком насумичном стимулусу. Добро су познати примери религијских пареидолија где људи из хришћанске културе „препознају“ лице или фигуру Исуса, Девице Марије или неког свеца у дрвету, флекама на зиду и сл.
У муслиманским културама честе се пареидолије у виду препознавања речи из курана.
Случајеви виђења духова на фотографијама или снимкама, неки случајеви виђења НЛО-а такође се приписују овом феномену.
Нушин Хађикани са Харварда сматра да је пареидолија заправо еволуцијско наслеђе – људи су еволуирали тако да запажају лица од рођења.
- Новорођенче старо тек неколико минута сву ће своју пажњу усмерити на нешто што има опште карактеристике лица, а не на нешто што има исте елементе, али је насумично распоређено.
Неуронаучник са Универзитета Нортвестерн сматра да је пареидолија последица начина на који наш мозак процесуира информације. Према њему, мозак константно филтрира линије, облике и боје и, дајући им значење, чини те слике смисленима повезујући их са стеченим знањем. Међутим, понекад ствари које су двосмислене повезујемо са нечим што можемо једноставније именовати и идентификовати.
Неуронаучница са Универзитета у Лондону, Софи Скот, сматра да пареидолија може да буде резултат људских очекивања.
- Чињеница да неко види лик Исуса у тосту више говори о његовим очекивањима и о томе како интерпретира свет на темељу тих очекивања него о томе шта се заиста налази на тосту.
(Национална географија)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".