У хришћанству постоји 7 главних, смртних грехова – главних порока човека. Реч смртни тумачи се у смислу озбиљности, без кајања долази до губитка мирноће душевног стања.
Фото: Схуттерстоцк
Који су то смртни греси:
Ево како психолози виде ове смртне грехове:
1. Понос– то је када се људи поносе на своје квалитете у односу на друге људе. Поносе се јер прирадају одређеној раси, класи, националности, групи и тд. Суштина је да се сматрамо бољима у односу на друге и да самим тим мислимо да заслужујемо поштовање, одобравање, прихватање и љубав. Други су мање вредни од нас.
Корен овог порока је недостатак безусловне љубави у детињству. Ако су родитељи овог човека у његовом најранијем детињству били хладни, строги, крути – настаје личност која се ограђује поносом.
Прочитајте још
Недостатак родитељског безусловног прихватања ствара унутрашњу празнину, вакуум који особа испуњава опипљивим достигнућима (одличан спортиста, одличан студент, раст у каријери и тд) или замишљеним (припадност одређеној групи, земљи, нацији, роду и тд.).
Човек недостатак љубави надокнађује љубављу према себи – поносом. Воли себе. Ако га питате коме треба заслуга, љубав, пажња – први ће се јавити – њему!
2. Похлепа – Основа за овај порок је незадовољена потреба за сигурношћу. Ако је дете доживело трауму ускраћености, ако се није осећало заштићеним, тада ће као одрасла особа почети да буде похлепно или свадљиво.
Похлепу можемо поделити на жељу да се добије више него што нам треба и неспремност да делимо оно што имамо.
Корен овог порока је несигурност.
3. Завист – Завист је вишекомпонентни осећај: љутња због чињенице да други има нешто што ја немам; жеља да имамо; патња од чињенице што немамо; страх да нећемо добити то што желимо. То „нешто“ што желимо може бити било шта: ствар, посебан став, способност, друштвени статус, припадност и тд.
Објекат зависности није важан, то је нешто што разликује власника предмета од зависти. Значи ми можемо да волимо особу која има нешто што ми желимо.
Завист се јавља због празнине настале недостатком безусловне љубави и прихватања. Ово је супротна страна поноса.
4. Љутња – ово је емоција коју човек доживљава у недостатку задовољења својих потреба. Љутња је импулс за акцију – задовољења потреба.
5. Пожуда – Или сексуални промискуитет, пожуда. Корен овог „порока“ је иста празнина због недостатка љубави, искрене топлине. Здраво сексуално понашање је када секс постаје манифестација љубави.
Особа је као посуда која се до тридесете године пуни љубављу родитеља, затим љубавника или партнера. Ако родитељи нису ту посуду испунили љубављу, особа почиње да се понаша промискуитетно тражећи љубав на погрешним местима.
6. Халапљивост – Халапљивост настаје када унутрашњу празнину попуњавамо храном.
7. Разочарење, туга – Разочарење, туга је сигнал који настаје када човек не постигне оно што је хтео. Лењост је само механизам за уштеду енергије.
Да бисте се решили ових смртних грехова потребно је заронити дубоко у себи, наћи корен проблема. Када нађете корен проблема, све је лакше – он се лако решава. Човек је створен по слици Божијој. Наше емоције су створене да нам буду компас да знамо куда да кренемо.
(Сенса)
