У БОЛНИЦИ: Бјела препричао последњи разговор са Лаушем

Комеморативни скуп посвећен Жарку Лаушевићу одржао се у Југословенском драмском позоришту, у којем су се окупили чланови породице прослављеног глумца, пријатељи, колеге и бројни поштоваоци.

Скупу присуствују поред породице и његове бројне колеге: Петар Божовић, Милан Марић, Весна Чипчић, Милан Цаци Михаиловић, Бранка Пујић, Ваја Дујовић, Дејан Луткић, Светозар Цветковић, Ирфан Менсур...

Лаушева породица, супруга Анита са децом (Асјом, Јаном и Душаном), дошла је у ЈДП са тугом, али и поносом - јер њихов отац и супруг није био било ко.

Од њега су се говором опростили Воја Брајовић, Тамара Вучковић Манојловић, Ирфан Менсур, Мима Караџић, Светлана Цеца Бојковић, Светозар Цветковић, Драган Бјелогрлић, Вида Огњеновић.

- Када оду највећи, свет застане, звезде се ускомешају, дисање се заустави, срце се стегне, а небо се отвори да прими великана. Постајемо збуњени са огромном празнином. Жарка сам волео да гледам на сцени и платну, волео сам да га читам, његове слике и цртеже, волео сам са њим да радим. А највише сам волео да причам са њим. Причао са њим о глуми, вери, нацијама, историји... о свему. Сваки тај разговор, небитно кад и где се дешавао, сви ти топли људски разговори одисали су његовом господском дискрецијом без задирања у саговорникову интиму. Последњи беше на тераси твоје болничке собе, пре месец дана. Био је топао јесењи дан. Јели смо телетину. Ти, Анита и ја смо причали дуго и полако, о свему и свачему. Рекох ти тада како ми је то најлепши дан после дужег времена, нисам знао да ћу га памтити до краја живота. Био је талентован, имао је јединствен жар, непрестано се саплићући о његову крхку и танану душу. Као да је зло изабрало јунака савремене античке драме. Кроз такав живот Жарко је суверено носио улогу трагичног јунака једног злог времена. Радио је све то достојанствено, зрело и мушки. Ипак, његова крхка и рањена душа то није могла да издржи. Подлегла је ранама. Последња слика - ти стојиш на тераси болнице. И даље си леп. Машеш ми и вичеш ми - "видимо се". Видимо се у неком бољем свету, ако заслужим да будем поред тебе - рекао је Бјелогрлић, који није успео да задржи сузе.

Лаушевићу је дијагностикован рак плућа, за шта јавност није знала, с којим је тумачио неколико улога. У октобру 2023. стање му се погоршало, те је примљен у болницу. Од последица болести преминуо је 15. новембра 2023.

Кремација и испраћај глумца биће у 14 сати на Новом гробљу.

Жарко Лаушевић је рођен на Цетињу 19. јануар 1960. године.  — Београд, 15. новембар 2023)

Био је један од хваљенијих и талентованијих млађих глумаца у Југославији. Дипломирао је глуму на Факултету драмских уметности у Београду. Био је члан Југословенског драмског позоришта, где је остварио улоге у великом броју представа. На филму је дебитовао 1982. године, улогом у филму Прогон. Исте године остварио је значајне улоге у филмовима Савамала и Директан пренос.

Врло брзо је добио једну од главних улога у ТВ серији Сиви дом (1984), која му је донела велику популарност. Након тога, играо је улоге у више од двадесет филмова и телевизијских серија, међу којима су: Шмекер (1985), Свечана обавеза (ТВ) (1986), Догодило се на данашњи дан (1987), Официр с ружом (1987), Браћа по матери (1988), Бој на Косову (1989), Оригинал фалсификата (1991), Боље од бекства (1993), Кажи зашто ме остави (1993), Нож (1999).

Године 1993. починио је двоструко убиство бранећи свог старијег брата после чега је осуђен на четири године затвора. После одслужења казне живео је у Сједињеним Америчким Државама све до 2012, када се као помилован грађанин вратио у Србију.

Године 2011, када је био правно помилован, објавио је књигу Година прође, дан никад. Септембра 2013. из штампе је изашла друга књига. Маја 2022. објавио је књигу Падре, идиоте.

Преминуо је 15. новембра 2023. године у Београду у 64. години.