Те 1991. године, Мерима Исаковић добила је улогу Лоре у представи Стаклена менажерија док је њеног брата у тој представи играо Жарко Лаушевић.
Фото: Н. Скендерија
Мерима је тада за Лаушевића рекла:
- Било је довољно да ме Љиљана Тодоровић, редитељка представе, пита да ли хоћу да играм са Лаушевићем. Нисам у опште питала у којој представи. Одмах сам пристала. Жарко и ја смо добри пријатељи још од Академије, међу нама је увек постојао неки флуид - рекла је за медије тада Мерима.
Мерима је до своје двадесет прве године снимила је филмове "Љубав и бес", "Јована Лукина" и "Нека друга жена", а њена каријера прекинута је 1980. године, пошто је доживела тешку саобрацајну несрецу, после које је остала инвалид.
Прочитајте још
У разговору за сарајевску "Слободну Босну" Мерима је исприцала своју животну прицу - утицај стрица Алије Исаковића, познатог босанског књижевника, поцетке бављења глумом, доживљаје са снимања три филма, распад Југославије и одлазак на Нови Зеланд...
- Глуму сам уписала када ми је било седамнаест година. Отишла сам на пријемни и била примљена, мада сам желела да студирам и медицину. Пре саобрацајног удеса, осамдесете, спремала сам се за пријемни испит на Медицинском факултету у Београду. Глуму сам поцела студирати у класи Огњенке Милицевић, али сам после снимања филма "Љубав и бијес" прешла у класу професора Миленка Марицица. Моји најдражи пријатељи били су Жарко Лаушевић, Енвер Петровци и Борис Комнениц. Прву филмску улогу добила сам седамдесет и седме у филму "Љубав и бес".
Она је у Београду живела до 1996 године, а затим је одлучила да напусти Србију и пресели се на Нови Зеланд. Тамо је у потпуности променила професију, посветила се психологији и стекла диплому клиничког психолога чиме се и данас бави.
Блиц
