Te 1991. godine, Merima Isaković dobila je ulogu Lore u predstavi Staklena menažerija dok je njenog brata u toj predstavi igrao Žarko Laušević.
Foto: N. Skenderija
Merima je tada za Lauševića rekla:
- Bilo je dovoljno da me LJiljana Todorović, rediteljka predstave, pita da li hoću da igram sa Lauševićem. Nisam u opšte pitala u kojoj predstavi. Odmah sam pristala. Žarko i ja smo dobri prijatelji još od Akademije, među nama je uvek postojao neki fluid - rekla je za medije tada Merima.
Merima je do svoje dvadeset prve godine snimila je filmove "LJubav i bes", "Jovana Lukina" i "Neka druga žena", a njena karijera prekinuta je 1980. godine, pošto je doživela tešku saobracajnu nesrecu, posle koje je ostala invalid.
Pročitajte još
U razgovoru za sarajevsku "Slobodnu Bosnu" Merima je ispricala svoju životnu pricu - uticaj strica Alije Isakovića, poznatog bosanskog književnika, pocetke bavljenja glumom, doživljaje sa snimanja tri filma, raspad Jugoslavije i odlazak na Novi Zeland...
- Glumu sam upisala kada mi je bilo sedamnaest godina. Otišla sam na prijemni i bila primljena, mada sam želela da studiram i medicinu. Pre saobracajnog udesa, osamdesete, spremala sam se za prijemni ispit na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Glumu sam pocela studirati u klasi Ognjenke Milicević, ali sam posle snimanja filma "LJubav i bijes" prešla u klasu profesora Milenka Maricica. Moji najdraži prijatelji bili su Žarko Laušević, Enver Petrovci i Boris Komnenic. Prvu filmsku ulogu dobila sam sedamdeset i sedme u filmu "LJubav i bes".
Ona je u Beogradu živela do 1996 godine, a zatim je odlučila da napusti Srbiju i preseli se na Novi Zeland. Tamo je u potpunosti promenila profesiju, posvetila se psihologiji i stekla diplomu kliničkog psihologa čime se i danas bavi.
Blic
