Како је изгледао новогодишњи ТВ програм у СРБ пре 50 година
01.01.2024.
17:57
АКО 2024. годину дочекујете скромно, код куће, у кругу породице и пријатеља, логично је да ћете бар неколико минута гледати и новогодишњи програм.
Тај програм је рађен у време када смо имали два програма, црно-бели па колор ТВ, Чкаљу, Гагу и Милену. Сва срећа да данас имамо YоуТубе.
Чак и да вам се чини да превише романтизујемо времена прошла, у томе нема ничег лошег. Чкаља је давне 1973. године на снимању новогодишњег специјала „Образ уз образ“ имао само једну жељу за долазећу годину – да не буде гора од актуелне. Ова реченица је ове 2023. примењивија него икада раније.
Када се некада давно појавио први телевизор на овим просторима, 1938. године на Јесењем сајму у Београду, новине су писале: „Стигла је телевизија, више нико неће моћи да лаже.“
Данас је телевизија више забава него информација, као створена за 31. децембар и новогодишњи програм који почиње тачно у 20 сати.
А некад, у време када су сви мислили да ТВ не лаже – новогодишњи програм био је некако свечан.
Серије, цртани филмови, разне емисије, Мија, Чкаља, Гага, Супермен, Боки Милошевић, Биљана Ристић, Седморица младих, Четири скаконице…
ТВ станица данас има милион, а ми нисмо сигурни које све канале плаћамо у оквиру претплате, имају свој празнични програм – који је заправо веома сличан на свим телевизијама и своди се ревију фолк и поп извођача.
А некад, кад су људи били осуђени на Радио-телевизију Београд – било је другачије, било је више хумора и шаљивих вести, шаренила, а поједини целовечерњи програми остали упамћени и данас.
Новогодишњи ТВ дневник Југословенске радио-телевизије од пре тачно педесет година (31. 12. 1967). Када помислимо како је Душанка Калањ дивна, као и тај дух јединства ког одавно више нема.
„У вечитом страху да не останемо гладни за Нову годину, већ су сви прасићи, ћурке и кисели купуси нестали из касапница и са пијачних тезги, Сарме се већ крчкају, подварци су по рернама, вина на сигурним местима и сад нам још само недостаје свеж хлеб и, зна се, телевизијски програм. Јер, весеље није везеље без телевизије! Има ли слађег провода од крцкања прасеће кожурице уз ’Образ уз образ’, испијања ’семијона’ уз старе градске песме или дремуцкање уз послепоноћни вестерн“, уводне су речи текста о снимању новогодишњег специјала емисије ’Образ уз образ’ који је објављен у додатку ТВ Новости у децембру 1973. године, а који данас можемо прочитати захваљујући сајту Yугопапир.
Трио Милена, Драган и Чкаља за смех до суза.
Међу генерацијама које се сећају преласка у нови миленијум, чувене „Траубисоде“, легендарног мјузикла „Коса“ и Вучка, маскоте зимских Олимпијских игара у Сарајеву (не овог актуелног), налазе се и они којима засигурно није промакла емисије „Образ уз образ“.
Емитована и снимана од 1972. до 1974, ова емисије доживела је бројне репризе, као и својеврстан наставак годинама касније у виду новогодишњег специјала. У богатој архиви ТВ програма, остала су сачувана чак три специјала ове емисије, један из 1974, један из 1978. и један из 1991. године.
У режији Здравка Шотре, РТВ Београд је снимио 18 епизода овог шоуа, а оно по чему ће свакако остати упамћен јесу позната лица плејаде глумаца, пре свега Милене Дравић и Драгана Николића у улогама водитеља, пише данас.рс.
„Када год се снима емисија у којој учествује Миодраг Петровић Чкаља, свима присутнима обезбеђено је да се готово непрестано смеју. Не само ономе што Чкаља треба да одигра пред камерама, него његовим упадицама, досеткама и геговима ’иза сцене’, његовим ’цакама’ на рачун редитеља, колега, камермана“, пише данас.рс.
Ансамбл Седморица младих био је југословенски и српски поп, рок и комичарски састав из Београда.
Били су једна од најпопуларнијих група на простору СФРЈ, наступали широм света и ушли у Гинисову књигу рекорда као састав који је 33 године свирао непрекидно заједно. Не раде од 1999. године.