САМ У СНЕГУ НА -40: Бела смрт убио 800 војника за 100 дана

Незванични извори тврде да је Симо Хејхе убио преко 800 непријатељских војника. Осим што је био спретан са снајпером, убио је и преко 200 војника из машинке.

Занимљиво је да је Хејхе овај "скор" постигао за мање од 100 дана и та бројка чини га најуспешнијим снајперистом у Другом светском рату, и једним од најуспешнијих снајпериста свих времена.

Симо Хејхе је водио прилично једноличан живот у Финској. Одслужио је годину дана у војсци, а затим почео да се бави земљорадњом и ловом. Онда је дошла 1939. година и Совјетски савез је напао његову земљу, а Симо је одлучио да помогне отаџбини.Како се већина сукоба одвијала по шумама, смислио је најбољи начин да помрси конце непријатељу. Узео је своју пушку, неколико конзерви, сакрио се на дрво и по цео дан пуцао на непријатеље. Будући да је у мирнодопском времену Хајка већину времена проводио у лову, био је и те како спреман за ратовање у шуми чему сведочи осам стотина убијених непријатеља.

Све се дешавало у пар метара дубоком снегу и на температури која се кретала у распону од минус 20 до минус 40 степени.

Симо је данима лежао у својој белој камуфлажној одећи (којој дугује надимак "Бела смрт") , окружен снегом који је држао и у устима да се не би видела пара која настаје дисањем. Већину времена проводио је сам, а једино што је радио било је убијање непријатеља.

И то без правог снајперског нишана, што његове подухвате чини још невероватнијим.

Није волео телескопски нишан из више разлога: Без оптике на пушци главу је могао да држи ниско што га је чинило тешком метом, није било ни одсјаја који би могао да га ода. Примењујући овакве и сличне технике из лова успевао је да остане скривен од очију непријатеља. На пример, увек је утабавао терен испред места на коме се крио како пуцањ не би распршио снег и открио му положај.

Совјети су били свесни да трпе велике губитке, али су рачунали да је то у рату нормално.

Међутим када су чули да је за десетковање њихових трупа заслужан само један човек, забринули су се и почели да кују план за његово смакнуће.Прво су слали пешадијске одреде али нико се није враћао. Затим су оформили тим такозваних "контра-снајпериста" а Хајка их је све побио.

За нешто мање од 100 дана Хајка је из снајпера убио 542 војника а из аутоматске пушке преко 160 и тако повећао свој “скор” на 705 мртвих.

Завладао је паничан страх и ускоро се није могао наћи војник који је хтео да му приђе близу, па су Руси посегнули за другачијим решењем. Покушали су да га смакну артиљеријом и избомбардовали свако место за које су помислили да би могло да скрива мистериозног снајперисту. Међутим и то је прошло безуспешно.

Коначно, 6. марта 1940. Хејхе је погођен метком у главу током једне заседе. Совјети су видели тешке озледе главе и непомичног Хајку те закључили да је мртав и оставили га тако. Пронашли су га саборци и однели у команду где се освестио после недељу дана, на дан закључења мира.

Војници који су га пронашли тврде да му је висила цела лева страна главе што је с обзиром на касније слике врло могуће.Остао је познат по томе што је најбрже у историји финске војске напредовао од чина водника до чина поручника.

(Мондо)