ДАНАС ЈЕ ВЕЛИКИ СВЕТАЦ: Ево што се каже да га славе ШКРТИЦЕ

Свети Стефан био је Јеврејин и рођак апостола Павла. Први је од седам ђакона које су свети апостоли рукоположили и поставили на службу око помагања сиротиње у Јерусалиму. Зато је и прозван архиђаконом.

Својом вером чинио је многа чудеса међу људима, а својим противницима супротстављао се мудрошћу и силом Светог Духа. Оптужен је да је хулио на Бога и на Мојсија, а уз помоћ лажних сведока и осуђен.

Светитељ се, озарен својом вером, обратио народу и говорио о многим доброчинствима која је Бог учинио народу Израиља и назвао их издајницима и крвницима Христовим. Убрзо после тога извели су га из града и каменовали. Међу мучитељима налазио се и његов рођак Савле, касније апостол Павле.

Стефанову мученичку погибију гледала је са неког удаљеног места и Пресвета Богородица са Светим Јованом Богословом и усрдно се молила Богу за овог страдалника истине и вере. Свети Стефан је први хришћанин који је страдао за Господа и зато се назива Првомученик. Тело светог Стефана кришом је узео и сахранио на свом имању потајни хришћанин и кнез јеврејски Гамалил. Култ овог свеца је врло развијен у српском народу и подигнуто је преко 40 храмова са његовим именом.

Народни обичаји

Најраспрострањенији је онај да се тог дана износи божићна слама из куће. Сламу никако не смете бацати, јер се веровало у њену плодотворну моћ, па је стављана ради подстицања рода и напредовања, у ракље дрвећа воћака, у пчелињак или привредне зграде. За ову славу шаљиво кажу да је држе шкртице, јер сити гости после Божићног славља, тешко да могу много да поједу и попију.

У шумадијским селима се на Стевањдан домаћин са секиром одлази у воћњак да, како се каже, посече неродна стабла. Узмахне секиром, а неко ко је с њим га одврати од сече, говорећи му да не сече, јер ће ове године да роди, па стави руковет божићне сламе у ракље стабла.

И тако, од воћке до воћке, док не заките сламом, ради поспешивања родности, сва стабла која су претходне године оманула у роду. Веровало се да божићна слама штити воћњаке од града.

У Војводини је традиција да сламу износе жене, тихо, да се не би чуло како одлази Божић. Оне метлу којом је божићна слама пометена, не користе током године, већ ради здравља чувају.

Славски колач за Стевањдан меси се дан пре славе и украшава се фигурицама птица, жита, грожђа, буренцима, књигом. Износи се на већ обогаћен сто са сувим воћем, орасима, медом, јабукама и наранџама, а затим посвећује и сече или ломи (по традицији и обичајима).

У шумадијским селима се на Стевањдан "полазе шљиве". Домаћин са секиром одлази у воћњак да "посече неродно". Узмахне секиром, али неко ко је с њим га одврати од сече говорећи да не сече јер "родиће ове године". Затим се стави благородна слама у ракље сваког стабла које је "подбацило".

(Курир)