Ово је правилан начин коришћења Богојављенске водице
19.01.2024.
19:22
СРПСКА православна црква и њени верници прослављају 19. јануара велики хришћански празник – Богојављење за који се везују бројни обичаји. Нарочито Богојављенска водица има посебно значење.
Богојављење је један од најлепших наших празника који је обележен многим лепим веровањима наших старих. Обележава се и пливањем за Часни крст, као и одласком у цркву, где би требало искрено да се помолите и узмете Свету водицу.
Велико водоосвећење се врши два пута у години на Крстовдан (Навечерје Богојављења) и на Богојављење, у коме се сећамо Крштења Исуса Христа у реци Јордан, у коме Црква види не само прототип омивања грехова, но и стварно свећење природне воде погружавањем Бога у телу у воду. Том приликом призива се Дух свети који обичну воду претвара у свету.
Осећена вода је "вода живота" и као таква конзумира се са великом вером и може да уради немогуће. Ако верујете - чуда ће се и десити. Света вода се може пити или са њом се може шкропити (особа или просторија, предмет и тд.). На тај начин благослов свете воде прелази на нас и у нас.
Верник се мора посебно припремити за овај чин испијања воде: пост на Крстовдан је једна од припрема као и молитва на уснама али и у мислима.
"Господе Боже мој, помилуј ме грешног!" , молитва је над молитвама, која може да се изговара у тренуцима испијања свете воде, али најважније је искрено покајање и вера у моћ севете воде.
Богојављенска вода није кварљива и у кући може стајати колико год хоћете, међутим она неће имати никакву моћ ако је чувате у некој флаши. Када вам је дан лош из било ког разлога, попијте гутљај воде или се њом умијте. Уз искрену веру света вода може само да помогне.
Шта треба да урадиде са Богојављенском водицом од прошле године?
Света Водица, нарочито она Богојављенска (коју народ углавном и носи својим домовима), може се чувати неограничено време. Ма колико је дуго чували, она не губи своју освећујућу благодат. Има у народу породица које Богојављенску водицу чувају по тридесет и више година, с тим што сваке године, од нове водице, када је донесу из цркве, помало додају у флашу у којој држе стару водицу.
Према народном предању и обичају који је Црква прећутно усвојила, те је исти стекао предањску вредност, уколико се сва количина Богојављенске Водице не утроши побожно у току године, онда се тај остатак, када стигне нова Водица, сипа у бунар, у реку или у цвеће. У сваком случају тамо где се неће изложити гажењу и обесвећењу.