ИНТЕРВЈУ СА ЏАМБОМ: Прво убиство и батине од Љубе Земунца

Приче о "жестоким момцима" и крвавим дешавањима из, претежно, деведесетих година прошлог века, и данас интригирају јавност. Једну од њих је "из боце пустио" филм "Недеља" - о животу певача Џеја Рамаданоског.

Један лик у том филму има посебно место - Џејев брат од тетке, Исо Леро Џамба, дорћолски дон који је 23. септембра 1993. године нетрагом нестао и његово тело никада није пронађено. Њега у "Недељи" тумачи Марко Јанкетић, а "Нпортал.рс" је решио да због вас прочепрка по старим новинама и пронађе приче о Леру.

Први део је баш из његових уста - интервју са Џамбом из 1990. године и његова исповест о бурном животном путу који је увек био у сукобу са законом.

МЕТАК ЗБОГ КАЗИНА

* Од поправног дома до краља београдског подземља

* Вукотић пуцао у мене зато што је желео да његови другови раде у обезбеђењу казина "Београђанка", а не ја - каже Леро.

Зовем се Леро Исо, звани Џамба. Тридесет седам година, рођени Дорћолац. Странпутицом сам кренуо рано, још у петом разреду основне школе. Почео сам да крадем на ситно, онда сам научио да проваљујем и да "позајмљујем" туђе аутомобиле. Тако сам доспео у поправни дом у Неготину, после у Крушевцу, па у затвор...

Овако је започео своју исповест Леро Исо, "ветеран" београдског подземља, на кога је крајем прошле године у ресторану "Маракана" пуцао Веселин Вукотић, убица Андрије Лаконића, који се данас налази негде у белом свету са лажним документима.

- Још у Неготину сам се упознао са старијим и искуснијим момцима, и поред заната који сам тамо изучио, научио сам и од њих све што је потребно да се провала што ефикасније изврши - прича Леро. - После сам био у дому на Вождовцу Бранислав Тапушковић, који ме је спасао неког строжег дома.

Међутим, Леро је и ту наставио да врши кривична дела, углавном провале. Каже да никад није џепарио по аутобусима, јер му је било испод части да "некоме извуче плаву коверту крваво зарађену", јер "увек му је била у памети мајка и њен осећај кад би јој се тако нешто десило".

Убиство у дому

Због нових провала, Леро се ускоро нашао у Дому у Крушевцу где је био око седам месеци и где је, како каже, упознао многе који су били гори и од њега. Људе без карактера, емоција, људскости. У таквој средини он постаје агресиван и безосећајан.

И тако, једног дана у масовној тучи међу "домцима", у самоодбрани Леро Исо стаклом је убио једног од нападача.

- Звали смо га "Курјак" - прича Леро. - Сви смо се тамо звали по надимцима. За то убиство и за друга кривична дела која сам починио по бекству из дома, осуђен сам на шест година затвора и казну сам "одлежао" у Ваљеву и Пожаревцу. 

У Пожаревац је пребачен после две године због четири покушаја бекства и ту се нашао у делу за повратнике - са окорелим криминалцима. Највећи део казне је провео у самици и изолацији, јер се, како каже, није могао помирити са "газдама". Наиме, и међу затвореницима је постојала "хијерархија" у којој се власт стицала тако што би јачи затвореници премлаћивали слабије, тек да се зна ко је "бос".

- Било је лудих и храбрих, али ја сам био луђи и храбрији - наставља Леро. - Једино за кога ми је жао што није међу живима, то је покојни Љубомир Магаш, звани Љуба Земунац, са којим сам се борио и није ме срамота да кажем - изгубио. На крају су ме пребацили у Лесковац, а њега у Прокупље.

По изласку из затвора, Џамба је већ имао одређену "репутацију", а то је подразумевало, да су млађи криминалци мислили да морају да се докажу тиме што ће њега скинути са "трона". Пошто му није падало ни на крај памети да запостави криминал због "лагодног живота који он доноси", Џамба се отиснуо преко границе. "Радио" је по Западној Европи, а у Београду - трошио. И даље је држао свој "ниво" и ауторитет који је песницама изградио.

- И тако ме је једне ноћи маскирана особа мучки ранила из пиштоља - прича Леро. - Био сам у друштву бивше жене Кармен и њене другарице, кад ми је та особа пришла са леђа и испалила хитац. То се догодило испред "Цепелина", данашњег "Таш клуба".

Милиција тада није ништа предузела, јер, како каже Џамба, знали су да он неће хтети да сведочи на суду. Путем закона се никада није светио. Али, с друге стране, милиционери су се максимално трудили да му "загорчају живот".

- Најбољи доказ томе је афера када сам бранио, и одбранио свој живот испред ресторана Топчидерска ноћ, када су слични дошли да ме "макну" - присећа се Леро познате пуцњаве која је својевремено узбуркала Београд. - Ту сам радио на одржавању реда.

Свака част врховном!

По његовој верзији, нападачи су банули у "Топчидерску ноћ" са намером да га убију, а спремили су  чак и две ручне бомбе, али нису успели да их активирају јер их је обезбеђење "Топчидерске ноћи" у томе спречило.

- Кад ми је судија Латиновић изрекао казну од шест година затвора, због тога што сам бранио свој живот и живот гостију, упитао сам га како га није срамота - прича Леро. - И тако, на правди бога Горан Гајић, звани Гаја, Душко Ивановић-Џони, и ја одлежали смо две године затвора и то захваљујући Врховном суду Србије, који је вратио цео предмет на поновно суђење. На срећу, исправљена је грешка и ми смо осуђени због прекорачења нужне одбране. 

Међутим, убрзо по изласку из затвора Исо Леро се поново нашао у новинама. Овога пута на њега је пуцано у ресторану "Маракана". Метак му је прошао кроз руку и задржао се у бутини.

- Новине пишу да ме је ранио Веселин Вукотић - каже Џамбо. - Ако је то он учинио, учинио је без икаквог разлога, што може и Дарко Ашанин да потврди, као и многи други који су седели са нама за столом.

По речима Лера, том приликом је дошло до препирке између њега и Ашанина о томе који се његови другови Црногорци распитују о њему. Рекао је Ашанину, да ако неко има нешто против њега - нека му то лично каже, додавши да је са њима био добар, а они га сада тако прозивају и да ће, буде ли чуо нешто лоше да причају о њему - свакоме ставити бомбу у уста.

- У том тренутку, мој добар друг који је седео до мене Влада Петровић са Дорћола, рекао ми је  - Џамбо, да те упознам, ово је један мој добар друг Црногорац, а ја сам га погледао и видевши да га не познајем рекао - "то се не односи на њега".

Потом се окренуо ка Ашанину, али је крајичком ока видео како "Црногорац" вади пиштољ. Одскочио је из фотеље и пошто му је десна рука остала на бутини, метак је прошао кроз њу задржавши се у нози.

- Касније сам сазнао да су хтели да ме избаце из комбинације, да не радим као шеф обезбеђења у казину "Београђанка". Уствари, да је он са његовим друговима требало да ради у том казину, а да је са свим био сагласан Марко Ницовић, начелник ГСУП-а.

Међутим, после овог инцидента у "Београђанци" је за шефа обезбеђења постављен полицајац у пензији, а Веселин Вукотић се запослио у казину "Тамиш" у Панчеву.

- Сазнајем из новина да је био приведен, па одмах пуштен, што се мени не би догодило - наставља Џамбо. - Иначе, после пар месеци, када сам стао на ноге, био сам позван на сведочење, али нисам отишао јер је издата наредба за моје привођење. Нисам од оних да неког терети, да се свети некоме кад ми нанесе зло. Мислим се, има Бога и он све види...

Н. Ч. В./Г. Р.

* "Нпортал.рс" за вас извлачи текстове из новинске архиве, а овај текст објављен је у Вечерњим новостима 15.9.1990. године.*

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".