Немачки медији ударили на Цецу: "Проблем нису њене песме..."

Једна од најпознатијих звезда балканског попа недавно је гостовала у Убер Еатс Мусиц Халлу.

Музичари из региона редовно гостују у овој дворани, међу њима босанскохерцеговачки певач Дино Мерлин или група Плави оркестар, који су били звезде још у време Југославије. Међутим, Светлана Ражнатовић, познатија као Цеца, није само још једна певачица са Балкана, већ удовица Жељка Ражнатовића, познатог као Аркан.

Фото: Зоран Јовановић

 

Он је током деведесетих година био важан актер организованог криминала у Југославији, вођа паравојне јединице и оснивач странке, а његова јединица је током ратова у Хрватској и Босни и Херцеговини учествовала у убиствима, прогонима и протеривањима.

Међународни кривични трибунал у Хагу оптужио је Аркана за злочине против човечности и кршење закона и обичаја ратовања. До суђења, међутим, није дошло. Убијен је у јануару 2000. године у једном београдском хотелу, а ниједан починилац на крају није правоснажно осуђен.

Упознали се у политички набијеним околностима

Сама Цеца није била умешана у његове злочине, нити су њени данашњи концерти скупови на којима се позива на мржњу или насиље. Међутим, њен однос према Аркановом систему политичке, паравојне и економске моћи није био само приватан, већ и јаван, симболички и пословни. Њихове каријере имале су узајамну корист.

Чак се и њихов први сусрет догодио у политички набијеним околностима. Дана 11. октобра 1993. године, тада двадесетогодишња Цеца Величковић наступила је у Ердуту, на истоку Хрватске, на прослави годишњице оснивања Арканове Српске добровољачке гарде (СДГ), где га је и упознала.

Фото: АТА имагес/А. Ахел

 

Ердут је од 1991. године био седиште СДГ, која је сарађивала са регуларним војним и полицијским структурама. Припадници те јединице су током појединих операција били на платним списковима српске Службе државне безбедности.

Судски је утврђено и документовано њихово учешће у убиствима, прогонима и протеривањима у Хрватској и Босни и Херцеговини. Српско Министарство унутрашњих послова је 1995. године такође предало хиљаде избеглица из Хрватске и Босне и Херцеговине паравојним јединицама, међу којима је била и СДГ. У Ердуту су ти људи понижавани и злостављани, а затим слати на фронт.

"Свадба века“

Још 1993. године Аркан је основао Странку српског јединства (ССЈ) и учествовао на парламентарним изборима. Његови предизборни скупови истовремено су функционисали и као забавни програми, а на њима је наступала и Цеца, која је већ тада била једна од највећих звезда своје генерације.

Била је једно од најпрепознатљивијих имена свеприсутног турбо-фолк звука, који традиционалне музичке елементе комбинује са електронским ритмовима и синтисајзерима. Њена огромна популарност помогла је Аркану да своју улогу паравојног команданта повеже са светом гламура и поп културе.

Када су се њих двоје венчали 19. фебруара 1995. године, догађај је у медијима представљен као „свадба века“ и претворен је у велики медијски спектакл.

Фото: Д. Миловановић

 

ВХС снимци венчања касније су постали веома тражени у Србији. На снимцима се види Аркан са оружјем, а касније и у униформи, Цеца у венчаници, као и политичари, црквени великодостојници и звезде естраде. Ратна иконографија била је део читавог спектакла.

Током наредних година повезаност супружника продубила се и на пословном плану. Цеца је, између осталог, преузела репрезентативну функцију у ФК Обилић, који је контролисао Аркан.

Након његове смрти била је део руководства клуба, а имала је контакте и са особама из такозваног земунског клана, као и са Милорадом Улемеком Легијом, некадашњим припадником СДГ, а касније командантом специјалне јединице српске Државне безбедности.

Легија је, заједно са припадницима криминалне групе из београдског Земуна, био одговоран за убиство српског премијера Зорана Ђинђића 12. марта 2003. године. Био је то најспектакуларнији политички атентат након ратова у Југославији.

Ђинђић је претходно дао да се ухапси Слободан Милошевић и изручи Хагу. Желео је да земљу поведе новим, демократским путем. Легија је због учешћа у убиству 2007. године осуђен на 40 година затвора, док су и други мушкарци, од којих су поједини били повезани са земунским кланом, добили дугогодишње затворске казне.

Непосредно пре убиства премијера, Душан Спасојевић, један од водећих људи земунског клана, састао се са Цецом на стадиону ФК Обилић.

Како је сама певачица испричала у једном документарном филму, од ње је тражио алиби и најавио да ће се „догодити нешто страшно“.

Фото: АТА имагес/Р.З.

 

То није доказ да је Цеца знала за планирани атентат. За тако нешто никада није била оптужена. Међутим, према оцени аутора текста, тај догађај показује њену блискост са тим миљеом.

Пет дана након убиства Зорана Ђинђића, Цеца је ухапшена у оквиру полицијске акције „Сабља“.

Приликом претреса њене куће пронађени су оружје, муниција, као и војна и полицијска опрема. Истовремено је против ње вођена истрага због пословања ФК Обилић и трансфера фудбалера.

Осам месеци кућног затвора за поп звезду

Светлана Ражнатовић је 2011. године, у оквиру споразума са тужилаштвом, признала кривицу за противправно задржавање новца од трансфера десет фудбалера ФК Обилић, као и за нелегално поседовање 11 пиштоља.

Осуђена је на годину дана кућног затвора и новчану казну од 1,5 милиона евра. Када јој је урачунато време проведено у притвору, у кућном затвору провела је осам месеци.

То, међутим, није нашкодило Цециној каријери. Након издржане казне једноставно је наставила даље, настојећи притом да изгради аполитичан имиџ.

Фото: Антонио Ахел/АТА имагес, репринт ТВ Новости

 

Пред концерт у српском делу Сарајева 2014. године отворено је изјавила:

"Никада се нисам бавила политиком.“

Потом је рекла да је "певала за све Србе, муслимане и Хрвате“.

Њена порука, према тумачењу аутора немачког текста, гласи: Ја сам певачица. Политика ме не занима. Музика спаја људе. Мрачни делови сопствене биографије треба да нестану.

Није само питање музичког укуса

Цецин први велики наступ у немачкој престоници представља допринос нормализацији каријере која је дуго тражила и користила блискост са криминалним и ратно-злочиначким круговима, оцењује аутор текста.

Чињеница да певачица 3. октобра може да наступи у тако великој дворани болна је за људе који су због ратова морали да побегну из Босне и Херцеговине, Хрватске или са Косова и дођу у Немачку.

Многи од њих изгубили су чланове породице, пријатеље, познанике, као и велики део своје имовине.

Берлин је град чија се политичка култура сећања – упркос свим противречностима и недостацима – заснива на једном принципу: са злочиначком прошлошћу се не суочава тако што њен контекст нестаје из јавног сећања.

Фото: АТА имагес/А. Ахел

 

Због тога наступ Светлане Ражнатовић, према мишљењу аутора, није само питање музичког укуса.

Проблем нису њене песме. Проблем је брисање контекста.

Не ради се ни о забрани њене музике, нити о томе да се људима прописује шта смеју да слушају.

Људи могу да се промене. Могу да признају грешке, да се дистанцирају од људи и структура које су некада јавно подржавали. Могу да признају жртве и на тај начин покажу да је дошло до раскида са прошлошћу.

(Курир/Дер Тагесспиегел)

БОНУС ВИДЕО: