ЗАСТРАШУЈУЋЕ: Колико силе издвајају за нуклеарно наоружање

Упркос великим обећањима на прошлогодишњем самиту G7 у Хирошими да ће предузети конкретне кораке "предузимању корака за стварање света без нуклеарног оружја“, најбогатије земље света наставиле су да се наоружавају нуклеарним оружјем.

Прошле године су нуклеарне силе потрошиле чак 10,7 милијарди долара више на нуклеарно оружје него претходне године.

Најновији извештај Међународне кампање за укидање нуклеарног оружја открива да је девет земаља које званично поседују нуклеарно оружје издвојило рекордних 91,4 милијарде долара у своје арсенале.

Повећање од 13 одсто у великој мери је резултат потрошње Вашингтона. Удео САД у укупној потрошњи, 51,5 милијарди долара, већи је од свих осталих земаља са нуклеарним оружјем заједно и чини 80 одсто повећања потрошње у 2023.

Иако највећи потрошач, САД нису произвеле ниједну нову бојеву главу. Уместо тога, троше новац на модернизацију и планирају да замене све своје нуклеарне системе новијим верзијама у наредних неколико деценија.

Кина је претекла Русију као други највећи потрошач са 11,9 милијарди долара, а Русија је трећа са 8,3 милијарде долара. Следе Велика Британија са 8,1 милијарду, Француска са 6,1, Индија са 2,7, Израел са 1,1, Пакистан са милијардом и Северна Кореја са 856 милиона долара.

Током протеклих пет година, глобална потрошња на нуклеарно оружје порасла је за трећину. Подаци Стокхолмског института за истраживање мира показују да је број активних нуклеарних бојевих глава такође нешто већи, на 9.585, углавном зато што је Кина повећала свој арсенал са 410 на 500. Највеће нуклеарне силе остају, као и од 1950-их, САД и Русија, које поседују око 90 одсто свих бојевих глава.

Русија има 4.380 нуклеарних бојевих глава распоређених или у складишту, у поређењу са 3.708 америчких, Пекинг је удвостручио свој нуклеарни арсенал између 2020. и 2023. године и интензивно унапређује сваки део своје стратешке нуклеарне тријаде.

Уместо да планирају нуклеарно разоружање, све нуклеарно наоружане државе изгледа планирају да задрже велике арсенале у неодређеној будућности. Као такви, они су у супротности са циљевима Уговора о неширењу нуклеарног оружја, који је ратификовало 190 земаља широм света. Свих девет нуклеарних сила настављају да модернизују своје нуклеарне снаге значајном брзином, а неке чак додају нове типове и/или повећавају улогу нуклеарног оружја у националној стратегији. НАТО је у недељу саопштио да је у преговорима о размештању више нуклеарног оружја, вађењу из складишта и стављању у приправност суочен са растућом претњом из Русије и Кине.

Кретање ка свету без нуклеарног оружја је на чекању откако је почео рат у Украјини. Бела кућа је суспендовала билатерални дијалог о стратешкој стабилности са Русијом, а Кремљ је рекао да неће учествовати у новом нуклеарном споразуму СТАРТ који контролише трку у нуклеарном наоружању између Москве и Вашингтона.

Нема комуникације ни између САД и Кине, јер је Пекинг јасно ставио до знања да није заинтересован за контролу наоружања све док његов сопствени арсенал не буде упоредив са арсеналом две највеће нуклеарне силе.

Критичари упозоравају да су милијарде долара које се сваке године троше на нуклеарно оружје погрешна алокација јавних средстава и да је ослањање на доктрину нуклеарног одвраћања опасно.

Одвраћање је хладноратовска стратегија која тврди да нуклеарно наоружане државе неће нападати једна другу из страха од масовне одмазде или обострано осигураног уништења. Међутим, до данас остаје контроверзно да ли је одвраћање заиста функционисало током и након Хладног рата.

(Јутарњи лист)