Да ли је Тесла веровао у Бога?
27.06.2024.
10:47
ПОРЕД тога што је био један од највећих научника и проналазача икада, Никола Тесла је истраживао и различите духовне аспекте живота.
Његов однос према религији био је интригантан. Иако је одрастао у српској свештеничкој породици, као син православног свештеника из Лике и одгајан у духу српске православне вере, касније је изјављивао да верује у Бога који не припада ниједној одређеној вероисповести.
Тесла је имао и неколико рођака који су били свештеници. Његов стриц и братанац су били православни свештеници у селу Томингај, у Хрватској.
Никола Тесла јесте био верник, поштовао је све религије, али је имао свој јединствен поглед на духовност и постојање.
Сматрао je да је молитва кључна за филозофију живота. Веровао је да је у молитви „Оче наш” саздана целокупна филозофија живота.
Тесла је изучавао етер, материју која, према његовим објашњењима, постоји као средина у којој се збивају одређене природне појаве. Његова вера није била ограничена само на експерименталну физику, бавио се и духовношћу, а Библија је позитивно утицала на њега.
У складу са својом чврстом одбраном научних метода, био је скептичан према религији и натприродним појавама, а неки га сматрају атеистом због изјава попут: „Многи мисле да Бог има својства. Нема их, већ само атрибуте, а то су наша сопствена дела”.
Признавао је, међутим, дар менталне моћи који долази од „Божанског бића”.
За Теслу, ментална компонента била је повезана са жељом за сазнањем. Његова лична филозофија нагињала је јединству и целини, нешто слично будистичким принципима. Често је говорио о повезаности свих појединаца, упоређујући их са звездама на небу.
У складу са његовим ексцентричностима, чинило се да Тесла одбацује било коју одређену религију, више нагињући општим и пантеистичким тумачењима.
„Иако нисам верник у ортодоксном смислу, ценим религију, јер сваки појединац треба да има неки идеал - верски, уметнички, научни или хуманитарни - да би дао значај свом животу”, рекао је једном приликом.
Тесла је веровао да смрт не постоји и да се људска енергија претвара у светлост. Зато многи сматрају да је Тесла веровао у васкрсење мртвих.
Према хришћанском учењу, тело мора да буде сахрањено цело како би дошло до васкрсења. Кремација није у складу с тим учењем. Тесла је кремиран, али нема доказа да је то било добровољно, па ово питање остаје отворено.
Пошто Црква не толерише кремацију, ово је један од разлога зашто, иако је постојала иницијатива, урна са Теслиним пепелом није пренета у храм Светог Саве на Врачару.
„Смрт не постоји, а самим тим сазнањем, нестаје и страх од исте. И запамтите: ниједан човек који је постојао није умро. Претворили су се у светлост и као такви постоје и даље. Тајна је у томе да се те светлосне честице врате у првобитно стање. Враћање у неку од претходних енергија. Христ и још неки знали су ту тајну. Ја сам трагао за тиме како да се очува људска енергија. Она је један од видова светлости. У души понекад равна врхунском небеском светлу. Нисам трагао за тим ради себе, већ ради добра свих. Верујем да ће моје откриће учинити људима живот лакшим и подношљивијим и усмерити их на духовност и моралност”, речи су Николе Тесле.
Тесла је живео у време светског насиља и разарања, сведочећи распаду своје домовине након Првог светског рата и почетком Другог светског рата. Политичка ситуација подстакла је његову опсесију миром и људским јединством. Веровао је да универзално просветљење може довести до трајног мира.