Велики Никола Тесла оставио је за собом мноштво проналазака без којих данас вероватно не бисмо могли да функционишемо. Познато је да је "господар муња" и "човек који је изумео 20. век" водио аскетски начин живота, као и да је имао посебан режим исхране. Неке намирнице стављао је на пиједестал, друге избегавао по сваку цену, и уз све то сматрао да су му два лагана оброка дневно сасвим довољна, држећи се мантре да прво треба нахранити ум, па тек онда тело.
Био је особењак, говорили су. Они који нису схватали раскош његовог интелекта и стваралаштва нису се устручавали ни да га гласно назову чудаком. Други су га, пак, описивали као ванземаљца: "Он дефинитивно није обичан човек". Многи су се слагали с том констатацијом, додајући да је Никола Тесла, заправо, био "натчовек". Супермен, данашњим језиком речено.
Геније који је изумео будућност говорио је да постоји безброј ствари које нас чине непродуктивним, а једна од њих је – лоша исхрана. Његов сестрић Сава својевремено је открио какве је навике у том домену славни научник имао. Можда је баш њима могао да захвали на дуговечности – преминуо је у 86. години.
"Тесла не пије алкохол, не пуши, не узима кофеин, нити икакве друге стимулансе. Чак и шећер избегава. Ујутру, после купања и гимнастике, једе беланца од четири кувана јајета, млеко и врло мало хлеба. У подне не једе ништа. Увече супу, много зеленог поврћа, на крају једну јабуку. Пије само воду."
Фото: Википедија/Јавно власништво
Дисциплина у лабораторији, али и у тањиру
Био је висок, витак и виталан, до последњег овоземаљског часа. Радио је 18 до 20 сати дневно и спавао врло мало – јер тако брилијантан ум нема времена за одмор, као савршена машина. И његов необичан, готово митски однос према храни већ деценијама је тема најразличитијих дебата.
Веровао је да оно што једе директно утиче на снагу ума, изградивши програм који је био строг и проткан минимализмом, али очигледно сврсисходан. Храна за њега никада није била ствар уживања. Била је гориво. Дисциплина у лабораторији, али и у кухињи, на тањиру.
Тежио је ефикасности, чистоти и јасноћи, уверен да лош избор намирница отупљује оштрину интелекта. Проучавајући Теслину дневну рутину, откривамо не само шта је јео, већ и како је живео и зашто његова филозофија о храни скоро нимало не одскаче од модерних нутриционистичких савета.
"Пре свега, једемо превише, што сте сигурно често чули и раније. Уносимо погрешне врсте хране и пијемо погрешне врсте течности. Већина штете се наноси преједањем и недовољним вежбањем, што доприноси токсичним стањима у телу и онемогућава избацивање накупљених отрова", истакао је Никола Тесла у једном интервјуу, напомињући да "претеривање трује тело и доводи до пропадања".
Чувени научник држао се гвоздених правила у свему што је у животу радио, а као што видимо из приложеног, исти кодекс примењивао је и у сфери гастрономије. Веровао је да кисела храна, махунарке и тешко месо "зачепљују" систем и производе токсине који убрзавају старење.
Његовим речима: "Зашто преоптерећивати тело које треба да нам служи? Једем само два оброка дневно и избегавам храну која производи киселину. Скоро сви узимају превише грашка, пасуља и осталих намирница које садрже мокраћну киселину и друге отрове. Ја предност дајем свежем поврћу и понекад риби."
Фото: Depositphotos/belchonock
У поменутом интервјуу из 1935. године открио је да избегава месо, као и да је "кромпир сјајан и да би га требало конзумирати бар једном дневно". Поврће је сматрао неопходним, иако не садржи много протеина и не даје енергију. Чудесне намирнице за њега су биле и млеко и јаја. Волео је спанаћ и пиринач, а омиљени оброк била му је супа од лука и целера. Целер важи за суперхрану због бројних здравствених бенефита, богат је витаминима, минералима и антиоксидансима, помаже у чишћењу организма.
Избегавао је храну за коју је сматрао да успорава процесе у телу, одржавајући своје оброке лаганим и минималним. Тело је видео као мотор, онај који мора бити снабдевен чистим квалитетом како би радио са максималном ефикасношћу. Веровао је да јасноћа мисли зависи од лакоће варења, те зато није јео превише.
Фото: Depositphotos/SerPhoto
Оно што Теслу чини тако фасцинантним јесте то што овај приступ заиста подсећа на модерне трендове попут повременог поста и свеприсутних савета о здравој исхрани, а он га је практиковао још крајем 19. и почетком 20. века. Но, већ смо закључили да је био човек далеко испред свог времена и простора.
Структура која укључује два оброка и фокус на поврће "читају се" као манифест неког модерног гуруа здравог живота или фоод инфлуенсера, али за њега је то била дубоко лична дисциплина усмерена на очување посуде – тела – која је носила његов ум.
Доручак: Чисто гориво
Никола Тесла почињао је свој дан једноставним оброком. За разлику од обилних варијанти, каква је, рецимо, класичан енглески (или српски) доручак који обично укључује сланину или шунку, пржена јаја, сир, у његовом тањиру нашла би се углавном благо кувана беланца (богата су протеинима, а жуманца је сматрао "претешким"), уз чашу млека. Веровао је да је млеко најкомплетнија природна храна, која садржи све што је потребно за снагу и виталност.
Једноставан доручак је морао да буде чиста енергија за радни дан, али не она која оптерећује тело, већ снага која јача ум. Није тражио задовољство у храни. Тражио је лаку сварљивост, енергију и равнотежу. Све се то и налазило на његовом менију.
Вечера: Лагано, али хранљиво
Ручак је углавном прескакао, стварајући низ од дванаест сати размака између оброка. Вечера се састојала од топлих и углавном куваних јела. Чорба од целера била му је омиљена, често упарена са кромпиром или другим коренастим поврћем. Повремено је себи дозвољавао мању порцију немасне пилетине или рибе.
Богати сосови и јако зачињено месо били су забрањени, што није било случајно. Сматрао је да уживање у јелу троши енергију тела на варење уместо да је ослобађа за виши рад. И опет се враћамо на равнотежу – вечерњи оброк требало је да врати након дугог рада у лабораторији. Топла чорба са мало поврћа и скромном количином протеина била му је довољна.
Тако је, ето, и вечерња рутина одражавала Теслину филозофију: скромно, ефикасно и усмерено ка вишем циљу.
Десерт: Једноставно и здраво
Дан би често завршио једном јабуком. За њега је воће био најчистији облик шећера, природна енергија која је освежавала, а не оптерећивала. Слаткиши и компликовани десерти нису га привлачили. Јабука је већ једноставна, чиста и функционална. Симбол његове дисциплине. Давала му је оно што му је било потребно и ништа више. За некога ко је био толико фокусиран на унапређење људске цивилизације, комад воћа је био довољно задовољство.
Једите као Никола Тесла
Један амерички нутрициониста покушао је да, на основу свега наведеног, реконструише начин исхране чувеног научника. Водећи се Теслином гастро филозофијом и скромношћу на којој је толико инсистирао, саставио је савршен оброк којем би и данашњи нутриционисти дали највише оцене. Иако можда не врви од укуса као богата гозба, он одражава ум човека коме је више било стало до напретка човечанства него до задовољавања сопственог непца.
Једноставно је. За доручак су вам потребна само три свежа јаја. Одвојите беланца од жуманаца и кувајте их док не постану чврста. Послужите са чашом хладног пуномасног млека. За вечеру: две шоље воде или бујона од поврћа, једна стабљика целера коју ћете исецкати, пола кромпира исеченог на коцкице. Крчкајте док не омекша, око 15 минута, а потом, по жељи, додајте мањи комад пилећих прса. Све то лепо скувајте, по потреби додајте мало соли, и добићете укусну супу, тањир пун здравља. И на крају – једна јабука!
БОНУС ВИДЕО:
Прочитајте још
