ШТА ЈЕ ЛИЛАЊЕ? Древни српски обичај - када и како се изводи

Овај обичај, везан за празник Петровдан посвећен Светим Апостолима Петру и Павлу, обогаћује културу овог подручја и доноси заштиту и благостање стоци, али и заједници у целини.

Лилање се одржава уочи 12. јула, окупља становништво које је припремило лиле од коре трешње или брезе. Кора се веже на врх прута од леске.

BloombergAdria.com

Након тога, лиле се пале, а дим који се шири сматра се заштитом од болести, злих духова и урока. Вера у магичну моћ дима лила укорењена је у веровању да он доноси плодност и срећу.

Обичај лилања није само локални феномен, већ се може пронаћи код многих словенских народа и других култура широм света. Управо због његове културне важности, лилање је 2017. године уврштено у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије на предлог Центра за културу „Вук Караџић“ из Лознице.

Очување овог древног обичаја је од велике важности за Лозницу и њене становнике. Лилање је део њихове традиције и идентитета, и сваке године окупља људе који желе сачувати и неговати ову магичну праксу.

Упркос модернизацији и променама у друштву, лилање и даље проналази своје место у срцима локалног становништва. Деца, девојке и младићи се радују овом обичају, док паљење лила прати традиционално изговарање старих речи: „Лила гори, жито роди“ или „Богами, весело нам лиле горе, да нам краве добро воде.“

Поред заштите стоке, у неким деловима регије, на Петровдан се пале и велике гомиле сламе које деца, девојке и младићи прескачу „ради здравља“. Ови обичаји одражавају дубоко укорењено веровање у моћ ватре као заштитника и симбола плодности.

Лилање је више од обичаја, то је суживот са природом, духовност и заједништво. Ова традиција доноси лепоту и посебан сјај у западну Србију, истичући богатство и разноликост српског културног наслеђа.

У част лилања у Лозници сада већ традиционално се одржава културно музички фестивал назван ЛилаЛо.