Славимо Светог Луку: Немојте прекршити 1 строго правило

Српска православна црква данас обележава Лучиндан, празник посвећен Светом апостолу и јеванђелисти Луки. Овај дан у народу има посебно место, не само због значаја светитеља већ и због бројних обичаја и веровања која се преносе генерацијама. Једно од најпознатијих везује се за долазак зиме, а стара народна изрека гласи: „Свети Лука, снег до кука!“

Према народном календару, Лучиндан се сматра преломним даном између јесени и зиме. Веровало се да се управо око овог празника природа спрема за хладне дане, па су наши преци пажљиво посматрали временске прилике, понашање животиња и дешавања у домаћинству како би предвидели каква их зима очекује.

„Свети Лука, снег до кука“ – шта значи ово веровање?

Једна од најпознатијих изрека везаних за овај празник најављује оштру зиму и велике снежне падавине. Веровало се да после Лучиндана треба очекивати захлађење, а да зима може бити толико јака да снег достигне чак до кукова.

У народу је постојало и посебно веровање да се на Лучиндан може наслутити каква ће бити зима и наредна година. Вук Караџић забележио је занимљив обичај из Херцеговине: домаћин би рано ујутру одлазио у тор и посматрао како стока лежи.

History and Art Collection / Alamy / Profimedia

 

Ако су животиње подвиле ноге под себе, веровало се да долазе зла зима и лоша година. Ако су, међутим, ноге опружиле, то се сматрало добрим знаком и наговештајем благе зиме и родне године.

У појединим крајевима Србије будућност се предвиђала и према првом госту који на Лучиндан уђе у кућу.

Лучиндан се у појединим крајевима сматрао и празником заштите стоке од вукова. Домаћини су имали обичај да везују врпце око торова, верујући да ће тако спречити вукове да нападају овце и осталу стоку.

Овај обичај пратио је и познати народни стих: „Иде Лука, ето вука“, који је подсећао на страх од предстојеће зиме и опасности које су вребале стада.

Овновске свадбе и необичан обичај за плодност стада

Један од занимљивијих обичаја који се везују за Лучиндан јесу такозване овновске свадбе. Овај ритуал био је распрострањен у различитим деловима Србије.

Домаћини би неколико недеља пре празника одвајали овнове од оваца, а на сам Лучиндан организовали гозбе и свечаности поводом њиховог поновног спајања.

Посебно је занимљив обичај да женска деца узјашу овнове пре него што их домаћин пусти међу овце. Веровало се да ће се на тај начин у стаду рађати што више женских јагањаца, што је за домаћинство значило напредак и благостање.

На овај празник постоји једно строго правило!

Лучиндан се у народу сматрао великим празником и запрешним даном, што значи да се према обичајима није радило. Веровало се да празник треба провести мирно, у кругу породице, уз молитву и поштовање светитеља.

Постоји и веровање да на овај дан не би требало бити нервозан, љут и прек, већ благ и смирен, по угледу на Светог Луку, који је у народу запамћен као светитељ који је помагао људима.

Лучиндан је и крсна слава бројних српских породица, а у појединим местима обележава се као заветина. Светог Луку за свог заштитника узимали су и различити занатлијски еснафи.

Фото: Milovan Radmanovac/Alamy/Profimedia

 

Ко је био Свети Лука?

Свети Лука био је један од седамдесеторице апостола и један од четворице јеванђелиста. Пореклом из сиријске Антиохије, још у младости изучавао је грчку филозофију, медицину и живопис.

Према хришћанском предању, био је Исусов савременик и сведок његовог проповедања, а касније је постао сапутник апостола Павла и ширио хришћанство широм Римског царства.

Њему се приписује ауторство трећег јеванђеља Новог завета и Дела апостолских. У традицији Српске православне цркве поштује се и као зачетник хришћанског иконописа, јер му се приписује израда првих икона Пресвете Богородице.

Свети Лука се у народу посебно поштује као заштитник здравља, па му се верници моле за исцељење болести, телесних и душевних рана и благостање својих породица.

(Курир)

БОНУС ВИДЕО: