Дала сина на усвајање, пронашла га после 60 година

Паула је родила свог сина Пола у фебруару 1967. године и провела је само три дана с њим у болници пре него што је одведен.

- Мој отац би ме избацио, срамота је била велика. Одлучила сам да дам сина на усвајање, јер би он тако имао много бољи живот, имао би веома несрећан живот са мном и мојим родитељима - испричала је Паула којој је тетка помогла да нађе усвојитељску породицу за сина.

- То је био веома, веома, веома лош период у мом животу. То је била најгора ствар коју сам икада морала да урадим у животу - присећа се Паула.

Провела је три дана са својим сином пре него што је одведен на усвајање, само га је гледала, разговарала са њим, надајући се да ће запамтити њен глас, знајући, како каже, шта треба да ради и волећи га колико је умела.

- Било је то веома, веома тешко време, а растанак с њим тада... је била најтежа ствар коју сам икада морала да урадим у животу. Од тренутка када сам га први пут држала у наручју, љубав коју сам тада осећала према њему била је невероватна. Нисам мислила да ћу се тако осећати. И знала сам да се морам растати од њега.

Паула се касније удала и добила ћерку, али није очекивала да ће јој бол због сина остати са њом цео живот.

- Сваке године на његов рођендан запалим му свећу, гледам како свећа гори и изговарам молитву и молим Бога: „Молим те, Боже, дај да га нађем једног дана“ - открила је Паула уочи проналаска сина.

Тим давно изгубљене породице је на крају открио да је Полово име промењено у Џим и пронашли су га на југозападу државе. Џиму је требало неколико месеци да одлучи да ли жели контакт са својом рођеном мајком. А онда је пристао.

- Прва ствар коју сам питала жену која ми је била контакт са њим је „Да ли је добро?“ А она је рекла: "Да, он је веома, веома срећан." А онда сам рекла: "Ох, хвала богу на томе. Да ли жели да ме упозна?" То је моје друго питање. Она је рекла "да".

- Највише сам се плашила да не жели да ме упозна, и да је био савршено задовољан својим досадашњим животом, да ме није желео у њему, нити жели да ме упозна. И то се дешава. Значи имала сам толико среће. Захваљујем Богу сваки дан. Клекнем и захвалим му се на мом сину - искрена је Паула која се присетила момента када га је поново загрлила: - Да сам могла заувек бих га грлила. Срели смо се и он ме држао за руку, било је то потпуно невероватно. Он је син којег бих да сам могла дизајнирала само за себе. Он је мени савршен, у сваком погледу он је мени савршен.

Након сусрета њих двоје су остали у контакту и чују се неколико пута недељно, пише Дејли мејл.