МЛАДИЋ НИЈЕ СПАВАО 11 ДАНА: Уследиле језиве промене

Ренди Гарднер и Брус Мекалистер прво су одлучили да желе да проуче учинке недостатка сна кроз "паранормалне способности" пре него што су одустали од те идеје због прилично очигледних практичних проблема, истражујући учинке недостатка сна на когнитивне и физичке перформансе.

Једино што је преостало било је да баце новчић како би се видело ко ће писати белешке, а ко ће издржати стање несанице какво никада пре није прошао ниједан познати човек у историји. Радило се о прилично динамичном групном пројекту.

Ренди је изгубио и припремио се за своју муку. Експеримент је могао заврши у потпуној несвести, да га нису пратиле локалне новине, привлачећи пажњу истраживача сна са Станфорда др Вилијама Ц. Демента.

- Вероватно сам био једина особа на планети у то време која је заправо истраживала спавање - рекао је Демент за Би Би Си.

Затим је додао: - Рендијеви родитељи су били су јако забринути да би то могло да буде нешто што би заиста могло да буде штетно за њега јер је још било нерешено питање хоћеш ли умрети ако не спаваш довољно дуго.

Чинило се да смрт није потпуно искључена. Претходни експерименти на људима показали су да недостатак сна узрокује параноју, сумњу и друге проблеме код људи, док се накнадни експеримент који је држао мачке буднима 15 дана показао фаталан.

На захтев његових родитеља, експеримент на Рендију би надгледао Демент, као и поручник заповедник Џон Џ.. Рос из Јединице за медицинска неуропсихијатријска истраживања америчке морнарице у Сан Дијегу. Како би га одржали будним, тим би га терао да игра флипер и кошарку, спречили би га да легне и терали га да прича кроз врата кад год би отишао у купатило у случају да би био у искушењу да тамо кришом задрема. Ране фазе експеримента су добро прошле за дечака, који је у време истраживања имао само 16 година. Други дан је видео да има потешкоћа са препознавањем предмета додиром. Трећи дан је постао нерасположен и мучио се са изговарањем тешких фраза.

Пропусти у памћењу, његове прве халуцинације и заблуде одиграле су се четвртог дана.

- Халуцинирао сам да сам познати фудбалер Пол Лоуи из Сан Дијего Чарџерса - написао је годинама касније за Esquire.

- Моји пријатељи су мислили да је то смешно јер сам имао око 130 фунти - додао је.

Халуцинације су се наставиле и следећег дана, а дечак је испред себе видео шумску стазу, а не остатак своје куће.

- Након тог тренутка, све је заправо отишло у ве це - написао је. - Није више било успона, само падова и падова. Било је као да ми неко ставља брусни папир у мозак. Моје тело је то добро подносило, али мој ум је био погођен.

Следећих неколико дана његов говор се успорио и почео је да прича неразговетно, а памћење му се погоршало. Почињао би реченице, а онда би стао на пола пута или би заборавио куда иде или би га потпуно прекинула нова мисао. Међутим, још је могао да игра стони тенис. Као и други који су издржали несаницу, доживео је параноју, али ништа у поређењу са претходним рекордером Томом Раундсом, радијским водитељем који није спавао 260 сати.

Једног ди-џеја Питера Трипа је прегледао психијатар након што је био будан 200 сати те је веровао да је лекар заправо погребник који је дошао да га живог закопа. Побегао је једва одевен.

Последњег дана свог експеримента, Ренди је био безизражајан и били су му потребни стални подстицаји како би одговорио на било које питање, што би се чинио нејасно монотоним. Тестови његових менталних способности су врло брзо престали јер би на крају заборавио шта је радио.

Ипак, чинило се да не пати од многих штетних последица, постављајући нови светски рекорд након што је прошао кроз бесане дане и ноћи. После Гарднерове несанице, научници су га пратили неколико ноћи, што је укључивало пуну фазу РЕМ сна, поступно се враћајући у нормалу.

Експеримент је закључио да су током неспавања подручја његовог мозга све време "дремала". Исти учинак касније је уочен у експериментима са пацовима, где су се скупови неурона кортекса искључили док су пацови лишени сна наставили са својим послом, будни.

Други људи су од тада прешли Гарднеров рекорд несанице, иако је Гинисова књига рекорда престала да објављује ​​било какве покушаје, како не би подстакла активност која би могла да нашкоди учесницима, преноси IFL Science.