КАО ШУРДА И ВЕСНА: Ко је и КАКО изгледа Љиљана Павић (ФОТО)

Цењени сценариста Синиша Павић преминуо је данас у 92. години у свом дому у Власотинцу.

Љиљана Павић заједно са својим супругом Синишом годинама је стварала најгледаније серије. Њихову љубавну причу чувени сценариста искористио је да напише сцену у серији "Врућ ветар" открио је Павић својевремено у исповести за Курир.

Вишња на Ташмајдану

- "Вишња" је штампана 1966. И три године стајала је по уредничким фиокама. Писао сам је дуго, дотеривао, преправљао, у време кад сам се, условно речено, растајао са једним периодом живота. Тај роман је био одјек младости, гимназијских дана безбрижности и ведрине која одлази с неким годинама. Била је то књига о мојој генерацији. Како смо се заљубљивали и разочаравали и много маштали.

Рецензент ми је био Васко Попа, уредник у "Нолиту". Позвао ме и рекао: "Ноћас смо је прочитали, Милош Стамболић и ја. Имам само један савет. Увек пишите овако. Види се да је ово рукопис изашао из ваше руке, без икаквог 'изма'. Останите му верни." Обећао сам.

BloombergAdria.com

На неки посредан начин тај роман ме је довео и до Љиљане. Она је књигу прочитала у студентском дому, и тако ме упознала пре него ја њу. Кад сам је први пут срео у судници, био сам у врло јадном стању. Три месеца пре тога умро ми је отац, мој најјачи емотивни ослонац у животу. Осећао сам се бескрајно сам и опустошен. Као делфин насукан на обалу, неспособан да се врати у воду ако не наиђе плима да га повуче.

Али наишла је она. Позвао сам је на кафу код "Малог Париза". На тој кафи никако да договоримо следећи сусрет. Она је гледала у неки нотес, па је испало да не може ни сутра ни у четвртак, а онда сам ја фолирао да не могу у петак, а у суботу је она ишла на пут, и тако даље, врло слично сусрету Шурде и Весне у "Врућем ветру". Ипак смо се некако усагласили."

Велика снага воље

"Љиљана је била и лепа и изузетно згодна девојка. На такси станици возачи су трубили за њом. Али се ускоро показало да у њој има и оног нечег што сам мислио да више нећу наћи. Најпре се показало да не уме да лаже. И кад би покушала, брзо је одустајала. Није јој ишло. Онда сам открио да се иза њене рањивости крије велика снага воље, да ће и велику љубав преболети ако није обострана. И, оно што је код ње било видљиво већ после неколико сусрета: велика доброта. У сплету врло противуречних особина, између осећања части и јаког ега, с једне, и склоности алтруизму и бриге о туђим невољама, с друге стране, увек би преовладала жеља да неком помогне. О томе је код ње одлучивао карактер више него женска слабост и лака суза.

BloombergAdria.com

Касније, у Власотинцу, њена мајка Олга, са којом се у мој живот вратило много оне доброте и спокојне разборитости које су отишле са мојом мајком, и чији је карактер наследила, испричала ми је причу о старом, усамљеном и непокретном човеку коме је сређивала и чистила собу. Још је била девојчица и, на путу до школе, обавила би то.

Мој добри пријатељ Педа, коме нико није ваљао, па ни ја, рекао ми је: "Ако се не ожениш Љиљом, обична си будала." Била је то најважнија и најбоља одлука у мом животу. Љиљана је најзаслужнија, или највише крива, што сам почео да пишем за телевизију. Мислио сам да ћу писати искључиво књиге", испричао је Павић.

(Курир)