Ипак, иако је Павић сарађивао са највећим глумачким звездама, на његовој сахрани је било само неколико глумаца. Међу којима су Ева Рас, Милица Милша и Предраг Смиљковић, познатији као Тика Шпиц, по улози у серији "Породично благо".
Смиљковић се осврнуо на смрт Синише Павића, па је одмах дао свој суд о томе зашто је толико мало глумаца било на сахрани легендарног сценаристе.
– Морамо то да гледамо мало реално. Ми, који смо пријатељи, који смо мештани, ми сами нисмо знали када се то десило. Десио се у четвртак пре подне, мене су обавестили, рекли су ми да је сахрана сутра у 1, што ме је затекло, али пошто је било лето, високе температуре, породица је желела тако да се то уради одмах сутра, јер овако би морала хладњача, да се обавештавају људи и то би можда трајало. Овако су они тако одлучили и ми смо испоштовали њихову одлуку и сахрана је била сутра у 1. Технички ко је чуо - чуо је. Ева Рас је дошла таксијем из Београда.
Било је коментара да су глумци испали незахвални према Синиши...
Прочитајте још
– Нисам сигуран и два дана после да је била сахрана да би било другачије. Познавајући људе, мрзи их, ко ће путовати 300 километара доле на сахрану. Али пре свега треба да постоји воља и жеља. Поједини глумци требало је да дођу пешке колико је Синиша заслужан за њихове каријере, али ето нису.
Било је и оних теорија да можда Синиша није било тако добар човек када је сарађивао са глумцима, па да му можда зато нису дошли на сахрану...?
– То није тачно. Синиша је чинио људима. Он је био добар човек, свакоме је чинио. Ја сам сведок томе, али људи заборављају. Мало заборављају. Он је свима давао шансу и сви су добијали простор. Па, колико је глумаца прошло кроз његова дела? Па, цело ово наше глумиште. И опет кажем да глумци који су сада и продуценти, пешке је требало да дођу јер су управо због њега постали познати и популарни. Преко њега су научили тај посао.
Синиша Павић је сахрањен у Власотинцу, где је живео и где је проналазио и инспирацију за своје сценарије, а у овом месту је рођен и данас живи поменути Тика Шпиц.
У интервјуу за Еспресо Предраг Смиљковић је открио и како је он лично упловио у глумачке воде, али и где је Синиша Павић пронашао инспирацију за серију "Породично благо".
– Нисам се ја школовао за глуму, ја сам се школовао за професора биологије. И онда сам 1993. побегао у позориште као привремено прибежиште, да се склоним од свега. Међутим, ту су ме задржали. Остао сам тамо. Јер сам у почетку играо драмске улоге, и опет кажем, све је то било привремено. И онда ми је Синиша дао прилику да играм судију у "Срећним људима". И драго ми је да се то забележило у мојој каријери. И из захвалности мени је Синиша дао улогу јер сам ја Синиши, на вечери код мене, испричао моју личну причу о копању злата на неком гробљу.
- Био сам код неког видовњака, видовњак Граде, и он ми је дао неку мапу, то ми је ужасно. Ја њему причам како смо ја и мој кум Ђоша, односно Богољуб, три ноћи копали поред неког гроба и нисмо ископали ништа. И онда сам се ја жалио мојим другарима како смо били да копамо и како ништа нисмо ископали. И док сам причао, био је један локални свештеник присутан и он ми каже: "А то си ти?" Рекао: "Што?" Он ми каже: "Дошла једна жена из твог села. Дођи попе да опет опеваш гроб од деде." И Синиша ми је после рекао да му је та прича била инспирација за "Породично благо" где смо ми кренули да играмо неких седам-осам епизода и да нас нема, међутим, тежиште је касније прешло на нашу страну, па смо касније постали главни ликови. И негде после 15 година ја сам опет отишао код истог видовњака, за друго нешто и ја га питам: "Граде, оно злато што си ми рекао, јеси ли мислио на стварно или на ову серију?" И он се смеје и каже ми: "Ископа га ти!"
(Еспресо)