"Тито је заслужан што сам дошла у БГ и направила каријеру"
03.09.2024.
11:25
ПЕВАЧИЦА народне музике Снежана Ђуришић присетила се како је као талентована девојчица била гост на прослави рођендана Јосипа Броза Тита, који је био одушевљен њеним гласом.
Према њеним речима, управо је Тито био заслужан за то што се преселила у Београд, а све је почело једним кратким разговором са доживотним председником СФРЈ.
- Прослава се дешавала у Дому омладине, где су довели Зорана Лековића и мене. Сместили су нас до Тита. Памтим још како сам била запањена Јованкиним изгледом, али ништа ме није фасцинирало више од огромне торте на неколико спратова - присетила се певачица, а потом открила и детаље разговора са Титом:
- Потом ме је Тито питао да ли учим школу, који сам разред и шта ћу бити кад порастем. Рекла сам певачица, али не могу да похађам средњу музичку школу јер је нема у Краљеву, а мом тати, који је био запослен у војсци, не дају прекоманду.
- Прокоментарисао је да ћемо видети нешто, и у тренутку се ускомешао, али мени ни то ништа није значило, јер била сам дете којем је торта била важнија од свега. Позвао ме је потом да је заједно пресечемо и добила сам једно парче.
- Сутрадан ујутро Рада ме је испратила на аутобус за Краљево, где ме је чекао тата с новинама у рукама, а све су извештавале о Титовом рођендану. Био је поносан што сам певала председнику. Важан сусрет се десио у мају, после месец дана тата је добио прекоманду, а годину дана касније и стан. Саопштили су му да је одозго стигло решење.
- Напунила сам дванаест година и преселила се с мамом, татом и четири године млађом сестром Миром у Београд. Толику част и такво усхићење и понос који сам осетила тада, са само 11 година, тешко да сада могу описати било коме из млађе генерације.
- Тито је заправо и индиректно одговоран и заслужан за моје школовање у Београду, јер ми је у дословном смислу речи испунио жељу тако што је прекомандовао мог оца у престоницу. Не бих рекла да сам била Титова миљеница, али пажња коју ми је посветио ме је усмерила ка мојој каријери, која траје више од 50 година, због чега то сматрам изузетно значајним догађајем у свом животу. Касније сам још једном срела Тита на Брионима. Те 1977. били смо у Будви, на мору. Позвали су ме да дођем на Брионе ради наступа, а ја сам то искористила да му приђем, и сетио ме се. Питао ме је да ли сам завршила средњу школу, попила сам сок и растали смо се.
(Курир)