ЖИВОТ СТАЉИНОВОГ СИНА: Од пљачке банке до ратног заробљеника

Након што је опљачкао банку 1907. године, Јосиф Висарионович Џугашвили, заједно са супругом и тек рођеним сином бежи у Азербејџан. Успут Екатарина добија тифус и умире са само 22 године. Многи његови пријатељи сведоче да је у овом периоду будући совјетски диктатор одлучио да промени име у Јосиф Стаљин тј. "Човек од челика" и свој живот посвети револуцији.

Сина Јакова поверио је на чување породици своје преминуле супруге у Тбилисију. Јаков Џугашвили одрастао је у осетљивог и повученог младиц́а, по ког је 1921. године отац послао људе што је покренуло низ догађаја који ће се на крају завршити трагично. 

Сведоци наводе да је Стаљин - баш као и њега његов отац - физички и емоционално злостављао старијег сина. Однос између њих двојице је постао изузетно напет када је крајем 1920-их Јаков упознао младу Зоју Гунин - ћерку православног свештеника.

Када су решили да се венчају и отишли да саопште Стаљину вест, он се толико разбеснео да је девојка побегла, а Јаков је у стању делиријума испалио себи метак у груди. Иако је до венчања на крају дошло, након смрти ћерке решили су се разведу. 

РАТ И ЗАРОБЉЕНИШТВО

НИЈЕ ДУГО био на бојном пољу. Већ почетком јула 1941. године, припадници његове 20. армије предали су се немачким трупама у Белорусији. Неколико војника открило је Немцима његов идентитет. Нацисти су се према њему односили цивилизовано, а током испитивања су тражили да им прича више о личним и политичким ставовима. Желели да им се придружи и да би показали како је Стаљина издао рођени син.

Нацистичка пропагандна машинерија је убрзо проширила лажне вести да Јаков Џугашвили није ухапшен, него да се добровољно предао, у шта је Стаљин првобитно и поверовао. Временом су стигле информације које потврдиле Стаљину да је вест лаж и део пропаганде.

Отац је неколико пута покушао да спаси сина, али безуспешно. Отприлике у исто време, Хитлер је понудио Стаљину договор: Немци ц́е његовог сина заменити за фелдмаршала Фридриха Паулуса, ког су Руси заробили код Стаљинграда. Као одговор, Стаљин је наводно рекао: "Не мењам фелдмаршале за поручнике."

Маршал Георгиј Жуков је поводом овога у свом дневнику записао Стаљинове речи: "Јаков неће изаћи из заточеништва. Фашисти ће га стрељати... Не, Јаков би више волео смрт, него издају отаџбине."

Ово се показало тачним јер је 14. априла 1943. године, побегао из нацистичког концентрационог логора Заксенхаузен кроз лавиринт жица и стигао до ограде на ивици кампа.

Према изјавама сведока, он је у том тренутку повикао на оближњег стражара: "Не буди кукавица! Пуцај, пуцај!"А онда се ухватио за електричну ограду, након чега је на њега испаљен метак.

Верзија приче коју су изнели нацисти каже да је Јаков Џугашвили убијен током неуспешног бекства, а историчари данас сматрају да је ово заправо био чин самоубиства јер се осећао напуштено од стране оца.

Стручњак за Други светски рат, професор Џон Ериксон рекао је да је његова 12-годишња истрага открила како је стражар сигурно пуцао у Јакова четири пута, али тек након што је овај био мртав. 

Америчка и британска обавештајна служба пронашле су немачки досије о Јакову који је укључивао налаз са обдукције, исказе чувара и затвореника, слике тела и писмо нацистичког команданта Хајнриха Химлера у ком потврђује смрт Стаљиновог сина.

Амерички председник Френклин Рузвелт и британски премијер Винстон Черчил одлучили су да ову информацију прећуте Стаљину како би га поштедели личне патње.

Јаков Џугашвили је 1977. године постхумно одликован Орденом Отаџбинског рата прве класе.

(националнагеографија)