СУТРА ЈЕ ЦРВЕНО СЛОВО: Православни верници славе Крстовдан

Сутра је велики православни празник Крстовдан, Воздвижење Часног крста. Често се назива и јесењи Крстовдан, јер се овај празник прославља и 18. јануара. Означава успомену на проналажење Часног Крста на коме је Господ разапет, као и дан када је враћен из Персије у Јерусалим.

Овај празник прати изрека "Ко се Крстом крсти, за Крстовдан пости!", из које се већ види да се тог дана практикује строг пост, такозвано сухоједење - једење намирница биљнога порекла без термичке обраде, осим ако падне за викенд када се разрешава пост на уље.

На овај празник сећамо се и Цара Константина и његове мајке, царице Јелене. Он је био први римски цар који је ослонац нашао у хришћанској цркви, а царица Јелена, обилазила је света места, са жељом да прнађе часни Крст Господњи, на коме је распет Исус Христос. У Јерусалиму је пронашла светињу.

"Царица Јелена нареди да се идолски храм сруши, а земља и камење раскопају и уклоне. И када се патријарх Макарије помоли Богу на том месту, разли се диван мирис, и одмах се указаше према истоку Гроб Христов и Голгота, и у близини њиховој нађоше закопана три крста, а затим и клинце којима је Господ био прикован на крст. А док они беху у недоумици, који би од три нађена крста био Христов, догоди се да у то време наиђе пратња са мртвацем кога су носили да сахране. Тада патријарх Макарије нареди онима што ношаху мртваца да стану, и кретови бише полагани редом на мртваца. И када Крст Христов би положен, мртвац тог часа васкрсе и, силом божанског Крста Господњег, устаде жив. Царица с радошћу примивши часни Крст, поклони му се и целива га, такође и сва царска свита њена. А неки, који због тескобе, не беху у стању видети и целивати свети Крст, молише да им се макар издалека покаже часни Крст да га виде. Тада патријарх јерусалимски Макарије, ставши на узвишици, подиже Крст показујући га народу. А народ викаше: Господе, помилуј! – Тако је почео празник Воздвижења (= подизања) часног Крста Господњег."

Ово је дан на који се не раде "тешки" послови. Домаћице дан раније спремају кућу, да би у чуистом дому дочекале празник, а препоручљиво је да тај дан свако ко може оде прво на Свету литургију и тако започне све активности.

Трпеза за Крстовдан је увек посна, а поред телесног поста не сме се заборавити ни духовни.