На јесењи Крстовдан прославља се догађај током ког је Константин Велики (потоњи Свети цар Константин) зауставио прогон хришћана и подигао крст у Риму као симбол победе над царом Максенцијем.
Црква, пак, 27. септембра обележава два значајна догађаја у хришћанству – проналазак Часног крста на Голготи на ком је разапет Исус Христ и повратак Часног крста из Персије у Јерусалим. Наиме, реликвија од непроцењивог духовног значаја за хришћане није све време била у Светој земљи – ношена је као трофеј из Јерусалима у Персију, да би била враћена тамо где припада – Цркви Светог гроба на Голготи. Ипак, често се спекулише да су делови Часног крста заправо завршили у Нотр Даму у Паризу, базилици Санта Кроче у Риму и катедрали у Бриселу, док се Цетињски манастир помиње као место на ком се засигурно налази честица ове реликвије.
Фото: СПЦ
Чудесно дрво од ког је направљен Часни крст
Часни крст, најпознатији религијски симбол хришћанства, представља реликвију која за вернике има непроцењив духовни значај. Крст на ком је разапет Исус Христ прати чудесна прича о настајању дрвета од ког је крст направљен, преко његовог проналаска вековима касније и очувања светиње у Јерусалиму која постоји до данашњих дана.
По веровању, дрво од ког је направљен Часни крст има необичну и у исто време страшну историју. Библијско предање каже да је праотац Аврам са супругом Саром, не знајући, у Хеброну угостио три анђела који су му у знак захвалности на указаном гостопримству дали три штапа – од кедра, бора и кипариса. Та три штапа Аврам је убрзо дао Лоту из Содоме који је у пијанству обљубио своје ћерке и страшни грех исповедио праоцу.
Прочитајте још
Лот је из Содоме дошао у Јерусалим, посадио добијене штапове један уз други и заливао их што водом, што својим сузама покајања, по једној традицији 33, а по другој 40 година. Из њих је израсло једно дрво. Кад је прављен Соломонов храм дрво је посечено са намером да буде искоришћено за градњу храма. Али, дрво је, опет по предању, на чудесан начин почело да мења запремину, па није искоришћено за градњу храма, већ је остављено да труне недалеко од данашње зграде Кнесета. Управо од тог дрвета, посеченог и остављеног, јер је било неупотребљиво за изградњу Првог храма, касније је направљен крст на ком је разапет Исус Христ.
На месту на ком је дрво расло, заливано сузама Лотовог покајања, подигнут је манастир Часног крста. И колико је прича о троједном дрвету чудесна, толико је чудесан и историјат ове светиње која споља личи на тврђаву. Подигнута је у 6. веку, била је дом многим монасима, али је крајем 13. века претворена у џамију. Ипак, 33 године касније враћена је хришћанима. Приликом обнове урађене су фреске које и дан-данас постоје на зидовима ове светиње, а на месту на ком је расло троједно дрво ходочасници се данас моле с посебном побожношћу.
Колико је манастир Часног крста одувек био важан за хришћане са наших простора довољно говори и податак да је први српски архиепископ Свети Сава био један од ктитора ове светиње.
Фото: З. Кнежевић
Проналазак Часног крста
Кад је Исус Христ разапет на Часном крсту, ова реликвија је, заједно са још два крста на којима су били разапети разбојници на Велики петак, била склоњена. Дуго се није знало где се Часни крст налази.
Света царица Јелена је 317. године, дошавши на ходочашће у Свету земљу у знак захвалности што је њен син, Свети цар Константин оздравио пошто се крстио, неуморно трагала за реликвијама из Христовог доба. По предању, једино је старац јеврејског порекла по имену Јуда знао место на ком се налази Часни крст. Одвео је Свету царицу Јелену на Голготу до Венериног храма, тврдећи да се управо испод те грађевине налази реликвија за којом трага.
Дубоко верујућа мајка Светог цара Константина платила је рушење идолског храма; испод темеља пронађена су три крста. Ипак, патријарх јерусалимски Макарије и Света царица Јелена били су у недоумици који је од та три крста Христов. Баш у том тренутку је, по предању, наилазила пратња са покојником, па је патријарх Макарије наредио да један по један крст ставе на покојника. Кад су ставили први и други крст покојник је непомично лежао, али када су ставили трећи он је, опет по предању, оживео. Тако су Света царица Јелена и патријарх Макарије открили на ком крсту је био разапет Исус Христ. Верни народ који је присуствовао овом чуду са сузама у очима је певао: "Господе, смилуј се!".
Готово три века касније, 614. године, персијски цар Хозроје освојио је Јерусалим и однео Часни крст у Персију. Када је 628. византијски цар Ираклије освојио Персију, одлучио је да врати Часни крст у Јерусалим. Ушавши у Свети град цар Ираклије је носио Часни крст испред себе. Предање даље каже да је из непознатих разлога цар наједном стао као укопан, те да није могао да настави даље. Тадашњи епископ јерусалимски Захарије рекао је цару Ираклију да му сила Божја неће дозволити да дође до Голготе одевен у скупоцену одећу, те да ће вратити Часни крст на место које му припада само ако страдалним путем Исуса Христа буде ишао као и син Божји – бос и понижен. Чувши савет епископа, цар Ираклије је збацио са себе скупоцену одећу и обућу, ставио је Часни крст на леђа и попут Исуса Христа ходао до Голготе, до Цркве Светог гроба, где је положио крст. Верници су га дочекали са великом радошћу и уз гласне молитве, лица обливених сузама захвалности.
Фото: СПЦ, Новости, Профимедиа
Народни обичаји за јесењи Крстовдан
По народном веровању, на јесењи Крстовдан би требало строго постити – дозвољен је само један оброк, најчешће хлеб и вода. На Крстовдан верници не једу кувану храну, нити употребљавају уље и вино. Овај начин поста назива се још и сухоједење, а реченица коју прати овај велики празник гласи: "Ко се крстом крсти, на Крстовдан пости".
Строги пост није једина обавеза верника на јесењи Крстовдан. Једнако су важне и молитве, као и пружање помоћи онима који су у било каквој невољи.
Верује се, такође, да особе које су рођене на јесењи Крстовдан на леђима носе сенку Часног крста, због чега су пред Богом посебно одговорне за своје поступке.
