Na jesenji Krstovdan proslavlja se događaj tokom kog je Konstantin Veliki (potonji Sveti car Konstantin) zaustavio progon hrišćana i podigao krst u Rimu kao simbol pobede nad carom Maksencijem.
Crkva, pak, 27. septembra obeležava dva značajna događaja u hrišćanstvu – pronalazak Časnog krsta na Golgoti na kom je razapet Isus Hrist i povratak Časnog krsta iz Persije u Jerusalim. Naime, relikvija od neprocenjivog duhovnog značaja za hrišćane nije sve vreme bila u Svetoj zemlji – nošena je kao trofej iz Jerusalima u Persiju, da bi bila vraćena tamo gde pripada – Crkvi Svetog groba na Golgoti. Ipak, često se spekuliše da su delovi Časnog krsta zapravo završili u Notr Damu u Parizu, bazilici Santa Kroče u Rimu i katedrali u Briselu, dok se Cetinjski manastir pominje kao mesto na kom se zasigurno nalazi čestica ove relikvije.
Foto: SPC
Čudesno drvo od kog je napravljen Časni krst
Časni krst, najpoznatiji religijski simbol hrišćanstva, predstavlja relikviju koja za vernike ima neprocenjiv duhovni značaj. Krst na kom je razapet Isus Hrist prati čudesna priča o nastajanju drveta od kog je krst napravljen, preko njegovog pronalaska vekovima kasnije i očuvanja svetinje u Jerusalimu koja postoji do današnjih dana.
Po verovanju, drvo od kog je napravljen Časni krst ima neobičnu i u isto vreme strašnu istoriju. Biblijsko predanje kaže da je praotac Avram sa suprugom Sarom, ne znajući, u Hebronu ugostio tri anđela koji su mu u znak zahvalnosti na ukazanom gostoprimstvu dali tri štapa – od kedra, bora i kiparisa. Ta tri štapa Avram je ubrzo dao Lotu iz Sodome koji je u pijanstvu obljubio svoje ćerke i strašni greh ispovedio praocu.
Pročitajte još
Lot je iz Sodome došao u Jerusalim, posadio dobijene štapove jedan uz drugi i zalivao ih što vodom, što svojim suzama pokajanja, po jednoj tradiciji 33, a po drugoj 40 godina. Iz njih je izraslo jedno drvo. Kad je pravljen Solomonov hram drvo je posečeno sa namerom da bude iskorišćeno za gradnju hrama. Ali, drvo je, opet po predanju, na čudesan način počelo da menja zapreminu, pa nije iskorišćeno za gradnju hrama, već je ostavljeno da trune nedaleko od današnje zgrade Kneseta. Upravo od tog drveta, posečenog i ostavljenog, jer je bilo neupotrebljivo za izgradnju Prvog hrama, kasnije je napravljen krst na kom je razapet Isus Hrist.
Na mestu na kom je drvo raslo, zalivano suzama Lotovog pokajanja, podignut je manastir Časnog krsta. I koliko je priča o trojednom drvetu čudesna, toliko je čudesan i istorijat ove svetinje koja spolja liči na tvrđavu. Podignuta je u 6. veku, bila je dom mnogim monasima, ali je krajem 13. veka pretvorena u džamiju. Ipak, 33 godine kasnije vraćena je hrišćanima. Prilikom obnove urađene su freske koje i dan-danas postoje na zidovima ove svetinje, a na mestu na kom je raslo trojedno drvo hodočasnici se danas mole s posebnom pobožnošću.
Koliko je manastir Časnog krsta oduvek bio važan za hrišćane sa naših prostora dovoljno govori i podatak da je prvi srpski arhiepiskop Sveti Sava bio jedan od ktitora ove svetinje.
Foto: Z. Knežević
Pronalazak Časnog krsta
Kad je Isus Hrist razapet na Časnom krstu, ova relikvija je, zajedno sa još dva krsta na kojima su bili razapeti razbojnici na Veliki petak, bila sklonjena. Dugo se nije znalo gde se Časni krst nalazi.
Sveta carica Jelena je 317. godine, došavši na hodočašće u Svetu zemlju u znak zahvalnosti što je njen sin, Sveti car Konstantin ozdravio pošto se krstio, neumorno tragala za relikvijama iz Hristovog doba. Po predanju, jedino je starac jevrejskog porekla po imenu Juda znao mesto na kom se nalazi Časni krst. Odveo je Svetu caricu Jelenu na Golgotu do Venerinog hrama, tvrdeći da se upravo ispod te građevine nalazi relikvija za kojom traga.
Duboko verujuća majka Svetog cara Konstantina platila je rušenje idolskog hrama; ispod temelja pronađena su tri krsta. Ipak, patrijarh jerusalimski Makarije i Sveta carica Jelena bili su u nedoumici koji je od ta tri krsta Hristov. Baš u tom trenutku je, po predanju, nailazila pratnja sa pokojnikom, pa je patrijarh Makarije naredio da jedan po jedan krst stave na pokojnika. Kad su stavili prvi i drugi krst pokojnik je nepomično ležao, ali kada su stavili treći on je, opet po predanju, oživeo. Tako su Sveta carica Jelena i patrijarh Makarije otkrili na kom krstu je bio razapet Isus Hrist. Verni narod koji je prisustvovao ovom čudu sa suzama u očima je pevao: "Gospode, smiluj se!".
Gotovo tri veka kasnije, 614. godine, persijski car Hozroje osvojio je Jerusalim i odneo Časni krst u Persiju. Kada je 628. vizantijski car Iraklije osvojio Persiju, odlučio je da vrati Časni krst u Jerusalim. Ušavši u Sveti grad car Iraklije je nosio Časni krst ispred sebe. Predanje dalje kaže da je iz nepoznatih razloga car najednom stao kao ukopan, te da nije mogao da nastavi dalje. Tadašnji episkop jerusalimski Zaharije rekao je caru Irakliju da mu sila Božja neće dozvoliti da dođe do Golgote odeven u skupocenu odeću, te da će vratiti Časni krst na mesto koje mu pripada samo ako stradalnim putem Isusa Hrista bude išao kao i sin Božji – bos i ponižen. Čuvši savet episkopa, car Iraklije je zbacio sa sebe skupocenu odeću i obuću, stavio je Časni krst na leđa i poput Isusa Hrista hodao do Golgote, do Crkve Svetog groba, gde je položio krst. Vernici su ga dočekali sa velikom radošću i uz glasne molitve, lica oblivenih suzama zahvalnosti.
Foto: SPC, Novosti, Profimedia
Narodni običaji za jesenji Krstovdan
Po narodnom verovanju, na jesenji Krstovdan bi trebalo strogo postiti – dozvoljen je samo jedan obrok, najčešće hleb i voda. Na Krstovdan vernici ne jedu kuvanu hranu, niti upotrebljavaju ulje i vino. Ovaj način posta naziva se još i suhojedenje, a rečenica koju prati ovaj veliki praznik glasi: "Ko se krstom krsti, na Krstovdan posti".
Strogi post nije jedina obaveza vernika na jesenji Krstovdan. Jednako su važne i molitve, kao i pružanje pomoći onima koji su u bilo kakvoj nevolji.
Veruje se, takođe, da osobe koje su rođene na jesenji Krstovdan na leđima nose senku Časnog krsta, zbog čega su pred Bogom posebno odgovorne za svoje postupke.
