O značaju praznika govori činjenica da ga naša crkva obležava čak 2 puta u godini, 18. januara i 27. septembra, u znak sećanja na pronalaženje krsta na kome je raspet Isus Hristos.
Ono što odlikuje post na Krstovdan jeste suhojedenje.
U pitanju je običaj da se posti tako što se unosi isključivo suva hrana ili samo hleb i voda, i to jednom u toku dana. Suhojedenjem se smatra kada se hrana uzima bez ulja i vina, pretežno nekuvana, odnosno suva.
Tako se postom obuzdavaju "slastoljublje" i "stomakougađanje".
Foto: Vikipedija
Pročitajte još
– Sam praznik danas proslavlja se tako što se po monaškim tipicima održava suhojedenje. Jedu se suvarci po monaškim tipicima tj. pravilima. Kod naroda je nešto blaži post. Obično postoji razlika među monaškog i narodnog posta. Ipak, iako jeste blaži post, i dalje je jedan od najstrožih postova u toku godine, uz Veliki petak – objasnio je za Kurir teolog Nebojša Lazić.
To je običaj koji se smatra "najpravilnijim" vidom posta, ali imajte u vidu da telesni post ne bi trebalo, prema učenju Crkve, razdvojiti od duhovnog. Na Krstovdan bi trebalo provesti dan u molitvi i uzdržavati se od loših želja, misli i dela, a često se ističe i opomena Sv. Vasilija:
Korist od posta ne ograničavaj samo na uzdržavanje od jela, zato što je istinski post udaljavanje od zlih dela.
