Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 27. septembra slave jesenji Krstovdan koji predstavlja praznovanje dva praznika u vezi sa Časnim Krstom Hristovim: prvo pronalazak Časnog Krsta na Golgoti, i drugo povratak Časnog Krsta iz Persije opet u Jerusalim.
Carica Jelena, majka cara Konstantina, obilazeći Svetu zemlju, u ruševinama Venerinog hrama našla je Časni krst na kome je razapet Isus Hrist.
Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti - poznata je naša izreka, pa vernici uglavnom poste na hlebu i vodi.
Foto: SPC
Na Krstovdan važi pravilo strogog posta, samo na hlebu i vodi, dok je hrana životinjskog porekla strogo zabranjena. Zanimljivo je da je na Krstovdan dozvoljeno jedenje grožđa, dok je drugo voće takođe zabranjeno, baš kao i mrs.
Pročitajte još
Dok za mnoge druge praznike koji su obeleženi crvenim slovom važi da ne treba spremati kuću, usisavati i raditi druge slične poslove, na Krstovdan je obrnuto. Na taj dan je dobro urediti kuću i tako je, uslovno rečeno, pripremiti za zimu.
Foto: Vikipedija
Na Krstovdan je, naime, dobro da poslodavci isplate svoje radnike. Ovaj običaj nastao je u stara vremena jer su se na današnji dan isplaćivali radnici koji su čuvali polja od Đurđevdana (6. maja) do Krstovdana (27. septembra).
Takođe, postoje i običaji da se na ovaj dan bere i posvećuje bosiljak. Inače, veruje se da oni koji ne rade na današnji dan bilo koji od poslova u kući neće imati sreće cele godine.
Slično, stari veruju da taj dan, a i u danima uoči praznika, ne sme da vam prođe bez šolje čaja od bosiljka. Godiće vam, a i doneti zdravlje.
(SD)
BONUS VIDEO:
