Српска православна црква и њени верници 27. септембра славе јесењи Крстовдан који представља празновање два празника у вези са Часним Крстом Христовим: прво проналазак Часног Крста на Голготи, и друго повратак Часног Крста из Персије опет у Јерусалим.
Царица Јелена, мајка цара Константина, обилазећи Свету земљу, у рушевинама Венериног храма нашла је Часни крст на коме је разапет Исус Христ.
Ко се крстом крсти, тај Крстовдан пости - позната је наша изрека, па верници углавном посте на хлебу и води.
Фото: СПЦ
На Крстовдан важи правило строгог поста, само на хлебу и води, док је храна животињског порекла строго забрањена. Занимљиво је да је на Крстовдан дозвољено једење грожђа, док је друго воће такође забрањено, баш као и мрс.
Прочитајте још
Док за многе друге празнике који су обележени црвеним словом важи да не треба спремати кућу, усисавати и радити друге сличне послове, на Крстовдан је обрнуто. На тај дан је добро уредити кућу и тако је, условно речено, припремити за зиму.
Фото: Википедија
На Крстовдан је, наиме, добро да послодавци исплате своје раднике. Овај обичај настао је у стара времена јер су се на данашњи дан исплаћивали радници који су чували поља од Ђурђевдана (6. маја) до Крстовдана (27. септембра).
Такође, постоје и обичаји да се на овај дан бере и посвећује босиљак. Иначе, верује се да они који не раде на данашњи дан било који од послова у кући неће имати среће целе године.
Слично, стари верују да тај дан, а и у данима уочи празника, не сме да вам прође без шоље чаја од босиљка. Годиће вам, а и донети здравље.
(СД)
БОНУС ВИДЕО:
