Овај потез Немачке прати шири европски тренд: Француска, Италија и Белгија шире добровољну службу, док нордијске и балтичке државе јачају обавезну регрутацију као одговор на руску агресију.
Закон усвојен у петак, након вишемесечних жучних расправа, уводи двоструки модел:
- уноснија добровољна служба треба да привуче младе регруте
- ако се испостави да је број пријављених недовољан, посланици могу да активирају регрутацију засновану на потребама. За то би била потребна посебна одлука Бундестага и могло би укључити насумичан избор ако буде више подобних кандидата него што је потребно. Министарство одбране ће парламенту достављати извештаје о броју регрута на сваких шест месеци, пише Ројтерс
Закон треба да ступи на снагу у јануару.
Шта пише у закону који је дигао буру у Немачкој
Предлог закона поставља веома амбициозне циљеве за ширење Бундесвера, укључујући:
- До 260.000 активних војника, у односу на садашњих око 183.000 и најмање 200.000 резервиста до 2035.
- И мушкарцима и женама који наврше 18 година биће послати захтеви од почетка 2026. да се изјасне о спремности да служе, с тим да су само мушкарци дужни да одговоре
Фото: Профимедиа
- Од средине 2027. процес иде још један корак даље - у потезу који није виђен откако је обавезно служење војног рока суспендовано 2011, сви мушкарци рођени после 1. јануара 2008. проћи ће лекарски преглед који ће се спроводити постепено, у складу са расположивим капацитетима. Тест физичке способности ће, у случају конфликта, одређивати ко може да буде позван. Иако процес почиње 2026, Бундесвер неће имати довољно капацитета за нове регруте све до средине 2027.
Протести широм земље
Нови закон о војној служби поларизовао је друштво. Док једни сматрају да нови закон иде предалеко, други траже повратак потпуној обавезној регрутацији. Око 3.000 људи изашло је на улице Берлина како би протестовали против новог немачког закона о војној служби.
Прочитајте још
Једна од њих, 18-годишња Тес Дацер, рекла је да сматра да није фер да њена генерација мора да иде у рат “за земљу која мало чини за нас”.
- Нема улагања у наше пензије, у нашу будућност, нити у климу. Не видим ниједан добар разлог зашто би наша генерација морала да иде у рат - рекла је она АФП-у.
На дан када је закон усвојен, ученици су изашли на улице у многим немачким градовима.
- Не желимо да будемо затворени у касарнама пола године, да нас уче војним вежбама, послушности и убијању - написали су организатори “школског штрајка против регрутације” у позиву на протесте широм земље.
- Као генерација, осећамо се занемарено и не видимо зашто би баш наша генерација улазила у ровове за рачун владе - рекао је за SWR Лео Рајнеман, ученик и један од организатора штрајка у Кобленцу.
Фото: Профимедиа
Немачка војска улаже све напоре да привуче нове војнике. Карлота (16), која учествује у тзв. “Данима откривања” - краткој пракси у војсци са јутарњом физичком обуком и вечерњим дружењем - рекла је “Дојче велеу” (DW) да је желела да се опроба у војсци, али да сматра да обавезни рок није добар.
- Не треба људе на нешто присиљавати. Много је боље да се придружиш добровољно него да будеш приморан, јер тада губиш мотивацију - рекла је она.
Мотивација - 2.600 евра месечно
Слично сматра и немачки министар одбране Борис Писторијус. Циљ новог закона о војној служби је да мотивише више младих да се пријаве добровољно, а један од подстицаја биће и боља плата - од почетка 2026. нови регрути примаће 2.600 евра бруто месечно.
Заузврат, морају да служе најмање шест месеци. Они који се обавежу на најмање 12 месеци добиће и субвенцију за часове вожње.
Расправа око будућег плана за војну службу делила је владајућу коалицију месецима. Међу моделима о којима се жустро расправљало био је и систем “лутрије”. Предлог да се о томе ко мора у Бундесвер одлучује насумичним извлачењем посебно је разбеснео младе који сматрају да одлуке које могу да буду питање живота или смрти не би смеле да се доносе случајно. Многи млади генерално имају осећај да су изостављени из целе расправе о војној служби, пише DW.
Фото: Профимедиа
Обавезни медицински прегледи су посебно контроверзни и критичари их виде као први корак ка потпуном увођењу обавезне војне службе. Плаше се такође да би се систем “лутрије” могао вратити на сто ако не буде довољно добровољаца.
Одлука о поновном увођењу обавезне службе, делимично или у целости, је у рукама Бундестага.
Рат у Украјини
До доношења закона у Немачкој дошло је у тренутку кад савезници из НАТО обећавају да ће повећати издвајања за одбрану, јачајући одбрамбене капацитете Европе услед страхова да би руски рат против Украјине могао да се прелије преко њених граница. Европски лидери оптужују Москву за хибридно ратовање - укључујући саботаже на инфраструктури, упаде дронова и сајбер нападе.
Европске обавештајне службе верују да би Русија могла да покрене напад и на другим деловима континента. Прошле године је немачки врховни командант Карстен Бројер рекао да би Москва могла да буде спремна да нападне НАТО земље за 5-8 година.
Фото: Профимедиа, Shutterstock
Француски председник Емануел Макрон најавио је крајем новембра поновно увођење ограниченог облика војне службе у Француској, 25 година након што је регрутација званично укинута.
- Једини начин да се опасност избегне јесте да се на њу припремимо. Морамо се мобилисати - рекао је он.
Очигледно слабљење посвећености америчког председника Доналда Трампа НАТО савезу, уз оптужбе да Европа искоришћава Вашингтон и његове позиве да континент постане војно самосталнији, такође је подстакло европске лидере на деловање. Односи између Вашингтона и Брисела додатно су се затегли након што је објављена нова америчка Национална безбедносна стратегија. САД желе да Европа преузме већину конвенционалних одбрамбених способности НАТО до 2027, што је кратак рок који неким европским званичницима делује нереално.
БОНУС ВИДЕО
