ХРВАТИ СЕ БУНЕ: Први убијени војник ЈНА добија спомен плочу

Вест о постављању плоче стигла је и до домовине покојног Сашке - Северне Македоније. Тамошњи портали пренели су, у позитивнон тону, вест о одлуци градске Комисије. Чуо ју је и 79-годишњак из Кавадараца - Гоце Гешовски.

- Кад сам чуо да ће у Сплиту подићи спомен плочу мом сину био сам срећан. Сашко је био добар дечко. Био је одани навијач Југопластике. Погинуо је за туђи интерес. Сећам се као јуче, отпратио сам га на железничку станицу у Неготин Вардарски одакле је отишао да служи војску у Сплиту. Вратио ми се у ковчегу - рекао је за Слободу Далмацију отац покојног Сашке Гешовског.

Пензионисани полицајац живи и самачки проводи своје дане откако је остао удовац у свом стану у Кавадарцима у ком се родио и његов покојни син Сашко. 

- Био сам 6. маја 1991. године на дужности као полицајац у граду. У једној продавници где сам тад пролазио била је упаљена телевизија. Случајно сам се загледао у њу, био је упаљен програм ТВ Београд. Водитељка је кратко известила: "на протесту у Сплиту убијен је војник Сашко Гешовски из Кавадараца". Колеге су ме тада одвели до куће да се смирим. Након његове смрти остала ми је само ћерка Татјана - рекао је Гоце Гешовски за Слободну Даламцију. 

Смрт 19-годишњег Македонца у Сплиту остала је дубоко утиснута у свест становника његовог родног градића на југу Македоније.

У Кавадарцима је дан након Сашкине смрти одржан протесни скуп на којем је учествовало готово цело становништво града и околине, како би исказало свој револт због смрти суграђанина. На градском тргу су тада запалили свеће у част Гешовском.

Његово тело је војним хеликоптером пребачено у родно место. Погребу је присуствовало више од 20.000 грађана, а у Кавадарцима је проглашена тродневна жалост.

Био је мај 1991. и Македонац Сашко Гешовски (20) заједно са својим друговима нашао се испред зграде Команде Војнопоморске области у Сплиту у време протеста против ЈНА. Без оружја, само у униформи, пише стални дописник Новости из Загреба Јурица Керблер.

Убијен је, а његов друг Тони Стојчев је рањен. Никада није истражено ко је на њега пуцао и починилац није пронађен до дана данашњег. Тридесетак година касније покренута је иницијатива да се на месту убиства недужног македонског младића постави табла, али и то се проблематизује. Није помогло што је првобитни текст "Сашко Гешовски, невина жртва протеста" замењен са "несрећно страдао", јер сплитски бранитељи и "Торцида" траже да се Гешовски уопште не спомиње и да све падне у заборав. А неће ни да чују да на обележју буду исписане латиница и ћирилица.

Тврде да је невини знак пијетета према несрећном македонском младићу "перфидни покушај историјског ревизионизма и бацање љаге на Домовински рат". За сплитске десничаре криви су официри ЈНА који су војнике послали пред зграду Команде, где су очито у гужви и хаосу стајали и наоружани протестанти који су тражили да се деблокира село Кијево.

- То је увреда за нас бранитеље, па нисмо ми у Бањалуци него у Сплиту - поручују, док Градско веће треба да донесе коначну одлуку. Скривање истине и тумачење историје како коме одговара највећи су разлог да је процес помирења и нормализације на овим просторима успорен или га и нема. Упирање прстом у друге, а правдање властитих злочина довело је до тога да су на слободи и многи који су починили недела након "Олује", у бројним српским селима где су убијени недужни цивили. Војник Сашко животом је платио што га је зла судбина одвела у Сплит.

Он ни на кога није пуцао, био је на самом почетку живота када је сурово и мучки убијен. Најмање што се може учинити за његову породицу је постављање табле која подсећа на тужан крај младића и која може бити опомена да сваки злочин мора бити истражен и кажњен.

Срамота је да се убиство невиног човека правда политиком, било којом и са било које стране. Песник Ђон Доне још је у 16. веку написао "зато никад не питај коме звоно звони, теби звони". Убиством Сашка звони свима нама.

Иначе, тридесет и три године након смрти Сашке Гешовског Општина Кавадарци изабрала је на јавном такмичењу идејно решење за изградњу три фонтане у спомен на Сашка Гешовског, прву жртву коју је Македонија дала током распада СФРЈ. Фонтана је отворена 2024. године, 6. маја, на годишњицу смрти Гешовског. Састоји се од средишње кружне фонтане с високим млазом воде и две полукружне фонтане које су израђене од тамног материјала које окружују средишњу фонтану.

Градоначелник Кавадараца Митко Јанчев рекао је да успомена на Сашку у Кавадарцима живи јер "ако себе поштујемо, поштоваће нас и други".

- Фонтана је направљена баш на том месту у Кавадарцима јер се с ње гледа на зграду у којој је одрастао Сашко и у којој живе његови родитељи. То је педесет метара ваздушне удаљености. Сматрам да је позитивно што ће се спомен плочом у Сплиту комеморирати Сашко. Али истовремено желим нагласити да то не треба служити да би се ико пронашао увређеним.

Рат који је водила Хрватска није био између Хрвата и Македонаца јер смо ми два братска народа. Поруку коју треба послати јесте да никада више не будемо у ситуацији да младић попут Сашка погине, то је оно битно. Врло је важно схватити да споменици које подижемо представљају отисак нашег времена. А Македонија и Хрватска биле су и остаће пријатељске земље - рекао је градоначелник Кавадараца Митко Јанчев.

Ранко Бритвић, председник удружења Ветерана Домовинског рата и антифашиста (ВеДРА) у постављању спомен плоче за Сашку Гешовског не види ништа спорно.

- Ми у удружењу Ветерана Домовинског рата и антифашиста покушавамо да нађемо помирење у друштву које је загађено непотребним сукобима. Један од тих сукоба је и овај случај спомен плоче 19-годишњем Македонцу Сашки Гешовском. Прво што треба рећи је да се у вези спомен плоче ради о процедури која је тотално легална.

Неко је поднео захтјев, градска комисија је одобрила, и сад још Градско веће мора да потврди. Узвици с улице против постављања спомен плоче су једноставно хушкање на људе. Требају ли се сад радници који буду постављали спомен плочу бојати за своје здравље – пита се Бритвић за Слободну Далмацију.

Наводе да за смрт Гешовског нису одговорни протестанти, већ да је несрећни Македонац страдао од метка који је дошао од стране ЈНА, Бритвић не сматра озбиљним.

- Сматрам да је тај протест пред Бановином представљао оправдан гнев грађана због онога што се догађало у Кијеву. Ја сам такође био повређен и љут зато што је ЈНА, коју смо сви плаћали, одабрала страну Милошевићевог режима. Али то не мења чињеницу да је на том протесту неко опалио метак у Гешовског. Приче о томе да се ради о метку у леђа су неосноване. Могу тако рећи да је метак пао с неба.

Треба рећи и да су тада била јако конфузна времена и да тада нису сви у ЈНА били наши непријатељи. Неки су били потенцијални будући борци Хрватске војске. Један од њих је био адмирал Ерцег који био тада у згради Бановине и који је био председник часног суда нашег удружења – тврди Бритвић.

За мишљење је упитан и Ивицу Балића, добровољац рата и часник Хрватске војске који је био у првим редовима протеста пред Бановином и који је тог дана подигнуо хрватску заставу на зграду Бановине.

– Од јуче кад сам чуо да намеравају ставити ту плочу осећам се лоше и тотално сам разочаран. Свашта ми се по глави врти. Говорим сам себи: "Господе Боже, да они могу тако нешто паушално рећи и написати". Као да смо ми протестанти злочинци, а не ЈНА. Мени је жао тог момка, Сашке, стварно се ради о недужном момку који је страдао под невероатним околностима.

Али неко жели искривити целу ситуацију. Чињеница да кад станете код зграде Социјалног и поглед упутите према Бановини нећете видети никакве рупе од метака. А кад погледате у супротном правцу, према згради социјалног, видећете мноштво рупа од метака. Значи, пуцали су с Бановине, а ни један метак није опаљен из масе – рекао је узнемирени Балић.

Балић додаје да је подноситељ захтева за постављање спомен плоче Сашки Гешовском изједначио историјску улогу Фрање Туђмана и Слободана Милошевића, што представља увреду за хрватске бранитеље. 

– А да не кажем да је тај Марко Гај што је поднео иницијативу за постављање плоче пре пар године дошао с транспарентом на којем је писало да је Сашко "невина жртва ратних злочинаца Слобе и Фрање". Испуњавају се таквом човјеку захтеви који немају везе с памећу. Ово је једноставно ужас. То је ударац хрватским бранитељима, држави Хрватској и граду Сплиту. Једноставно се ради о ругању са свима нама. Па нисмо ми у Бања Луци него у Сплиту – додао је.