НАША ЕНГЛЕСКИЊА: Флора се у I рату храбро борила са Србима

Тамо је је међутим сачекало разочарање. Одбијена је јер није прошла потребну обуку, а речено јој је и да има “много обученијих од ње”.

А онда је Флора чула да Србији треба помоћ…

Наш “брат” Флора

Био је крај 1914. и широм Европе почели су да се организују групе медицинских сестара и доктора да крену пут Србије. Флора је у томе видела своју шансу. Пријавила се и постала део Англо-америчке јединице који је одмах кренуо ка Балкану.

BloombergAdria.com

Све до коначног слома Србије у јесен 1915. и повлачења преко Албаније Флора је радила као медицинска сестра у ратним болницама широм Србије укључујући и Ваљево, “град болницу” током страшне епидемије тифуса. Кратке боравке у Енглеској користила је за прикупљање помоћи за Србију, пре свега медицинског материјала.

А онда је стигла наредба о повлачењу. Флора је одбила наређење да оде са медицинским особљем у Солун. Уместо тога желела је да до краја остане са војском. Једини начин за то био је да се пријави у редове војске што је и учинила.

Једино чега се Флора бојала било је да не буде терет војсци и као такав им отежа повлачење преко Албаније. Официр српске војске Милош Васић рекао јој је да ће бити управо сутротно јер ће “њено присуство охрабрити војнике јер она за њих представља целу Енглеску“.

И тако је Флора постала део Другог пешадијског пука и позива Моравске дивизије “Књаз Михаило”, у народу много познатијег као Гвоздени пук.

Флора у рату

Флора је већ имала 40 година када је први пут искусила прави рат, али - није узмакла! Показала се као јунак и постала је једина жена официр српске војске за време Првог светског рата. Одликована је са седам медаља.

BloombergAdria.com

Током 1916. била је рањена и тада је у болници надомак Солуна упознала још једну српску хероину - Милунку Савић. У свом дневнику Флора је касније записала да ју је далеко млађа “колегиница” одушевила својим духом и храброшћу. По њеним речима, Милунка није могла да дочека да се врати на фронт, да је стално устајала из кревета и шеткала што је сестре доводило до нервног слома.

Крај рата Флора Сендс је дочекала са чином капетана.

“Наша Енглескиња”

Након рата Флора је решила да се не враћа у Енглеску. Томе је вероватно допринела и чињеница да је на фронту пронашла љубав. Удала се за саборца - официра Јурија Јуденича. Овај официр је након револуције у домовини решио да остане на Солунском фронту и ту је срео Флору.

Флорин супруг преминуо је у септембу 1941. године и након тога ратне дане ова бивша ратница је углавном проводила у самовању. После рата се вратила у домовину где је живела све до смрти 1956. Било јој је 80. година.

Иронично, њени подвизи у Енглеској су углавном заборављени. У Србији је се помало и сећају - РТС је 1997. о њеном животу снимио филм под називом “Наша Енглескиња”, а пре десетак година је добила и улицу у Београду на општини Савски венац.

(Историјски забавник)