Убили јој братанца, морала да пева да би направила споменик

Певачица Милена Плавшић за само неколико година изгубила је неколико чланова породице, а о тешком периоду је отворено је говорила.

Милена се сада присетила тешког периода и губитка најмилијих.

- То је за мене веома болно и тешко. Али, будући да ценим ваш лист, испричаћу први пут шта ми се тада догађало. Најпре 1989. године у саобраћајној несрећи погинио ми је сестрић, син моје сестре. Потом је две године касније мој рођени брат трагично настрадао. Прегазио га камион у улици где је живео, такорећи испред куће. Нисам стигла ни да се опоравим од тог шока и бола, а већ следеће године 1992, 40 дана пре него што је требало да обележимо годишњицу брату, убијен је његов син од 15 година и то на истом место где је погинуо и мој брат. Убио га ја школски друг, друге националности. Тада је рат у Босни већ буктао, међуетнички односи су били врло напети. Суд је у пресуди закључио да је то била дечија игра и да нико није крив. Брату дајем годишњицу, братанцу четрдесетодневни помен у исти дан - кроз сузе је рекла певачица која је морала да прода стан у Београду како би помогла породици.

BloombergAdria.com

- Нико од мојих у то време није имао посао, рат је већ увелико трајао. Ја сам продала стан непосредно после погибије брата, да бих могла од тог новца да му подигнем споменик и да са остатком пара купим мањи стан. Међутим, пошто сам паре оставила у банке код Дафине и Језде, све је то пропало, око 100 хиљада данашњих евра, и ја сам остала и без пара и без стана. Кад ми је убијен братанац морала сам да идем да певам да бих зарадила новац за споменик. Тад ми је било најгоре, замислите како сам се ја тада осећала - плачући је рекла Плавшићева, која је убрзо после губитка брата и његовог сина, остала и без оба родитеља.

- Они су од туге умрли. Отац је преминуо 1994, а мајка две и по године касније. Тада сам себи рекла "Има ли краја мојим трагедијама". Али, некако сам и поред свега тога увек понављала речи "буди јака, издржи" Тако сам и написала стихове "сваку буру и олују коју живот спрема срце моје издржаце, ја сам јака жена". То је моја аутобиографска песма. Не бих волела да неко схвати да ја на овај начин желим медијски простор, да сам то хтела до сад бих већ испричала све ово сто пута. Ја сам из свега овога изашла јаче, ожиљци су остали, али се не предајем.

(Курир)