Тито се оженио девојчицом од 14 лета - зашто су се растали?

Прва супруга Јосипа Броза била је жена изузетне лепоте, Рускиња Пелагија Денисова Белоусова - Полка с којом је ступио у брак у Сибиру. Полка је рођена у сељачкој породици, 1904. године, у селу Михајловка код Омска. У време заљубљивања имала је свега 13 година, док је Јосип имао 24 године. То је уједно била и најмања разлика у годинама између Тита и његових жена.

Тито је био у Русији у заробљеништву царске руске војске током Првог светског рата. Као војник аустроугарске војске је 1915. тешко рањен на источном фронту. Опоравак је трајао годину дана а у том периоду је у Омску упознао младу Пелагију. Године 1916. Полка постаје Брозова законита супруга, венчали су се у локалној православној цркви.

Јосип Броз се у новембру 1920. вратио у новонасталу Краљевину СХС. С њим је стигла и његова млађа жена Пелагија у поодмаклој трудноћи. Породила се у кући Титовог оца Фрање. Од петеро деце коју је Полка родила, у животу је остао само Титов син Жарко. Зна се ипак да им је у новембру 1922. рођен син Хинко који умире након осам дана од дизентерије, у јуну 1923. од дифтерије умире 18-месечна ћерка Златица, Јосипова непрежаљена миљеница. Живели су у великој неимаштини.

BloombergAdria.com

Почетком 1924. Броз је изабран у новоформирани Окружни комитет КПЈ за крижевачко-бјеловарску жупанију када му се јавља амбиција да буде организатор и предводник. То је време када почиње да се мења од мирног породичног човека у страначког активисту којем је породица на другом месту.

Године 1926. Пелагија је приступила Комунистичкој Партији Југославије. Годину дана касније била је у истој партијској јединици са супруговим пријатељем и познатим хрватским писцем Мирославом Крлежом. Учествовала је у демонстрацијама и више пута била хапшена.

Броз постаје револуционар и све га више заокупља политички рад због чега је и 1928. ухапшен у "Бомбашком процесу". Осуђен је на шест година строгог затвора. Кад је схватила да ће јој супруг завршити у затвору Пелагија је одлучила да се са сином Жарком врати у Совјетски Савез у чему јој је много помогао Мирослав Крлежа. Након што се вратила у своју земљу одлучила је да затражи службени развод, а то је Брозу дала до знања пославши му писмо у затвор.

Након изласка из затвора 1934. и Тито ће се убрзо наћи у Москви. У јануару 1935. Централни комитет КПЈ одлучио је да га упути на рад у Комитерну, односно у Балкански земаљски секретаријат, као референта за рад по питањима КПЈ.

Тито је очекивао да ће то бити прилика да обнови односе са супругом. Три месеца је чекао на поруку коју није добио. Највеће разочарање за њега било је сазнање да Пелагија није била брижна мајка. Чим је стигао чуо је вести које баш и није очекивао. Наиме, Полка му је објаснила да им је син због хулиганског понашања завршио у поправном дому јер је формирао уличну банду малолетника звану "Златни зуб". Броз је повукао руске везе те је Жарка успео извући из поправног дома. Службено се развео од Пелагије у априлу 1936.

BloombergAdria.com

Жарко је имао бурну младост и живео је на ивици закона. Тито га је сместио у интернат из којег је упорно бежао да би се 1941. са само 17 година јавио у совјетску војску. До краја Другог светског рата живео је Совјетском савезу борећи се као војник Црвене армије. У рату против Немаца изгубио је руку. Тито га је вратио крајем 1945. и син му се, врло несташно живећи у Београду, женио три пута.

Пелагија Бјелоусова се након развода с Јосипом Брозом преудала за фотографа Коминтерне Руса Петра Измаиловича Рагуљева, и с њим добила двоје деце. Студирала је на Комунистичком универзитету националних мањина. Године 1938. Пелагија је изненада ухапшена током Велике чистке и оптужена да "саботира увођење социјализма у СССР". 

Почетком рата Пелагија је пуштена из логора, међутим поново је ухапшена и 1948, после Титовог сукоба са Стаљином, на монтираном процесу осуђена је на 10 година затвора. Тито је веровао да је Полка умрла, тачније да је убијена.

Тито никада није говорио о својој првој супрузи. И пре Другог светског рата у најужем кругу око Тита знало се да није пристојно да га о Пелагији било шта питају, јер се та љубав гасила дуго и болно.

Када се вратила из прогонства, после Стаљинове смрти, 1957, након што ју је помиловао Никита Хрушчов, није смела да живи у Москви, већ су је протерали у оближњи градић. Тек 1966. године сазнаје да је син Жарко, који се у међувремену вратио у Југославију, жив.

Пре него што је умрла посетио ју је Жарко, који се тада први пут сусрео са сестром Нином. Пелагија је умрла у Москви 12. априла 1967. године, а урна јој је положена на Новдевичјем гробљу.

(Курир)