Ведрана се осврнула на дешања у Хрватској и посрнућу којем сведочи, те упоредила време у којем је она одрастала са периодом који је сада. Није јој се допало оно што види:
- Сећам се Југославије. За оне који су је заборавили или нису у њој живели. Била је то земља у којој се нису у школи убијала деца. Никад ни у једну југославенску школу није ушао наоружани клинац и пуцао у дечицу или “другарице”.
Психијатријски болесници, без обзира на узраст, били су под кључем. Лекари су лечили, нису сарађивали с мафијом, трпали у џепове огромне суме, а онда били враћени на посао. Некакав министар Берош се у Југославији није могао догодити.
Пре неки дан су загребачки “клинци” запалили небодер. Дечица из финих породица досад “непозната полицији”. Полиција их је ухапсила у рекордно кратком року и у још краћем року открила да је у игри “игра”. Никад деца у Југославији нису палила небодере, диловала дрогу, терорисала читаве квартове… Никад у Југославији нису навијачи организовали ратове на улици, разбијали кафиће и сејали страх организовани у наоружане, бесне групе. Неке судије у Југославији јесу били корумпирани. Неки.
Фото: Профимедиа
Данас у Хрватској тражити правду на суду једнако је као у Гази од Израелаца тражити милост.
Прочитајте још
Нешто о Цркви. Молили смо се у цркви, не у школи. Попови нису т****и децу јер су знали да ће, ако их ухвате, остатак живота туцати камен. Читамо ових дана како је Владимир Грошчић, донедавни управник Клинике за психијатрију Св. Иван у Јанкомиру опуштено крао годинама. Ништа се због тога Грошчићу неће догодити, паст ће навише - пише у Ведранином блогу, а онда се додаткла и Томсона:
Фото: Профимедиа
- Зашто ово пишем? Зато јер се сваки дан кад у Хрватској исплива злочин који неће бити кажњен запитам, какви смо то ми људи. Једино што нас заиста може узнемирити јесте кад нам ускрате Томпсонов концерт.
Томпсон је цар! Ослепео нас је, оглушио нас је, претворио у кукавице и будале. Ми старци смо у Југославији имали Тита, ви млађи имате Томпсона. Ко је боље прошао? - запитала се списатељица.