ДАН БИВШЕ РЕПУБЛИКЕ: Шта је остало од 29. новембра?

У бившој Југославији 29. новембар празновао се као дан Републике. У складу са идеолошким предзнацима и југословенством, прослављан је са посебном помпезношћу на државном нивоу. Сведоци тог времена сећају га се углавном по нерадном дану, који су многи користили за припрему меса, односно популарни "свињокољ" за предстојећу зиму. Овај датум је последњи пут био нерадан 2001. године.

Некада је 29. новембар био синоним за многе ствари, од обележавања Дана државности некадашње Југославије, празновања до свињокоља. С годинама се променио државни празник, али не и навика појединих домаћина да на овај дан обезбеде месо за предстојећу зиму.

Овим датумом заправо се обележавало Друго заседање АВНОЈ-а у Јајцу у БиХ 1943. године, када је, под вођством Комунистичке партије Југославије, донета одлука о формирању државе федералног устројства, Југославије, као и уставотворне скупштине две године касније, када јој је дат назив Федеративна Народна Република Југлославија (ФНРЈ).

На Другом заседању АВНОЈ-а пре године била су присутна 142 делегата, а председавао је предратни председник скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца доктор Иван Рибар.

АВНОЈ је тада конституисан као законодавно и извршно представничко тело Југославије док је као највиши извршни и орган народне власти конституисан Национални комитет ослобођења Југославије (НКОЈ), који је имао сва обележја народне револуционарне владе.
 
Поништене су све одлуке и обавезе које је донела дотадашња влада и она је, заједно са Петром ИИ Карађорђевићем, прогнана из земље.
 
Тада су словеначки и хрватски делегати у Јајцу наступали као представници посебних држава, а Словенија је имала посебне захтеве око граница и језика.
 
Србија није имала своју делегацију, већ су по јединицама насумично прикупљени српски борици, и они, по мишљнеју историчара, нису имали неке посебне захтеве.
 
Као посебна одлука АВНОЈ-а Јосипу Брозу Титу додељена је титула "маршал Југославије", на основу предлога који је поставила словеначка делегација.
 
Након завршетка рата, од 1945. године, тај датум је прослављан као Дан Републике и био је један од највећих државних празника у некадашњој СФРЈ, који је свечано обележаван широм земље.
 
На овај дан су се певали хвалоспеви Титу, у домовима културе су се одржавале приредбе, а ђаци прваци су постајали пионири. Последња генерација пионира рођена је 1982. године. Многима је, ипак, прва асоцијација на овај празник, рано устајање и одлазак на свињокољ. Због опште еуфорије која је пратила овај дан, славили су га и они који нису били велики љубитељи Тита и социјализма.
 
Занимљивост везана за овај празник је да је наставио да се празнује и након распада СФРЈ.
 
После распада СФРЈ Дан републике је престао да се обележава у скоро свим некадашњим републикама, а од краја деведесетих је прослављан само у Србији, све до његовог званичног укидања, 14. новембра 2002. године, одлуком Савезне скупштине Савезне Републике Југославије.
 
Празник се прослављао са истим значењем све до 1997. године, када је услед јавних критика да се годинама уназад обележава празник државе која више не постоји преименован у сећање на 29. новембар 1945., дан када је Југославија формално престала да буде монархија и постала република.
 
Овај датум је последњи пут био нерадан 2001. године.

Некада се на данашњи дан рано устајало, стављала се вода на шпорет, али не да би се ишло на посо или скувала кафа, већ се ваљало уранити на свињокољ, а врела вода је требала за шурење. 29. новембар се баш у ово претворио, некадашњи Дан Републике који су сви волели због слободног дана, због тога што ћемо тог дана јести свежу прасетину је нестао