Извор:Фото: АТА имагес, Профимедиа, Vikipedija/Pudelek

"СРБИН ИЗ ЦГ, ЦРНОГОРАЦ У СРБ": Воја се у 58. крстио на КиМ

Извор: Нпортал

29.11.2024.

19:51

ГЛУМАЦ Воја Брајовић рођен је 11. маја 1949. године у Београду. Отац Вукота и мајка Милисава били су учесници Народноослободилачког рата.

- Моји родитељи били су млади револуционари, антифашисти. Мајка се укључила у рат са 16, отац са 19 година. Старији брат се родио у Карловцу. Отац је био млади официр, волио је да мисли својом главом и то га је, наравно, коштало кад је наступила резолуција Информбироа. Сматрао је да је Тито издао интересе радничке класе.

BloombergAdria.com

- Осуђен је као политички неподобан, одведен на Голи оток, а казну је одлежао у Старој Градишки… Мама је волела да све буде лепо. Скоро да нисмо имали хеба да једемо, али смо зато морали да будемо лепо обучени, све ‘ко из Бурде’. Имала је чипке на клозетској шољи.

- Она је одредила мене, мој живот. Са четири године почео сам да рецитујем по месним заједницама. Имао сам једну машинку и један главни хит ”Партизан на стражи”. И на овај начин је хтела да покаже да нисмо прокажени или антидржавни елемент. Кад сам кренуо на пријемни испит сашила ми је кошуљу и панталоне од тексаса. Знала је да је то модерно, али нисмо могли да купимо.

Порекло

Брајовићи потичу из села Косић у Бјелопавлићима.

- Мој отац је добио презиме тако што је ђед Вуло Филиповић дошао у школу и уписао га као Брајовића. Често су то људи радили да би се разликовали због земљишних или матичних књига. Треба да се зна да се у Бјелопавлићима људи препознају по ‘вељем или мањем’ братству. Брајовићи су толико велики да су, малтене, полуплеме. Тако је и у нашем месту порекла, селу Косић, надомак Даниловграда.

BloombergAdria.com

Због доминације Брајовића свако ко је у Косићу носио презиме Јововић, Иковић, Филиповић, Беговић, кад је одлазио из земље, уписивао би у документа – Брајовић. Уједно није била реткост да два рођена брата носе различита презимена.

Један од рођака му је фудбалер Зоран Филиповић, који је био његов дублер у серији “Више од игре”. “Зоран је мој стрико, четири године млађи од мене.

Било му је девет месеци кад су неки људи упали у стан, у Космајској улици у Београду. Оца Вукоту одвели су на робију, а мајку, брата и њега избацили напоље.

Детињство

Због тога су дошли у Ваљево, код ујака. Кад се отац, после четири године, вратио из затвора, свакодневно им је читао народне песме, а мајка га је ‘гурала’ да рецитује, што му је прешло у навику. Често је боравио и код очевих, у Црној Гори.

- Као деца ишли смо на прелепу планину Пониквицу, где је наш ђед изводио стоку на пашу. Онда се спавало у колибама, у једној просторији од двадесетак квадрата, са огњиштем у средини. Лежали смо на шушбинама, врећама пуним лишћа, нас петнаестак, цела ближа родбина. И били смо пресрећни! Баба ме је водила иза куће да ми покаже крст који ће јој, кад умре, ставити на гроб. Та слика ми се заувек урезала, као и оне кад ме је мајка, а имао сам једва три године, водала са собом по Југославији, да тражимо оца који је нестао у вртлогу Информбироа. На крају смо га нашли у Градишци. Спавали смо код чувара гробља, он нас је једини примио у кућу.

BloombergAdria.com

Да би оцу дала неки знак да смо живи, мајка је у кашу коју му је преко везе послала у затвор ставила и моју цуцлу. Јер, мучећи га, стално су му говорили да му је породица мртва, да смо се подавили. Цуцла је била знак да издржи, због нас. То што смо преживљавали је свакако одређивало моју судбину. Нас двојица мали, мајка сама, самохрана, а треба да нас заштити. Како? Тако што нас је водила по приредбама, на њима сам рецитовао. Ја на бини, у правој партизанској униформи, са дрвеном машинком о рамену, а отац у затвору.

Националност

Србин из Црне Горе, Црногорац у Србији.

- Ја сам и црногорски држављанин, јако се тиме поносим. То је по рођењу мога оца, не могу да кажем мој успех, али то је нешто чиме се поносим. Као што се поносим што сам српски држављанин. И увек ћу бити у мојој маленкости спреман да браним и једно и друго.

BloombergAdria.com

О православљу

- У време министровања био сам надлежан за очување културне баштине и кад сам био у посети манастиру Високи Дечани, на Косову, велики човек и мој пријатељ, владика Теодосије, питао ме је зашто се не бих крстио ту у Дечанима? Одговорио сам да сам стар и да сам атеист, а он је додао: “Пустите ви то. Ви сте божји човјек, а и Христ се крстио кад је био већ старији.

И тако се глумац крстио у 58 години.

(Курир)