Зашто сви хришћани НЕ СЛАВЕ Божић истог дана?

Велики хришћански празник Божић данас прослављају католичка, протестантска и поједине православне цркве, док већина њих дан Христовог рођења слави 7. јануара. Зашто постоје ове разлике и како је до њих дошло?

Потребно је одмах на почетку разјаснити једно нетачно, а врло раширено схватање, да православци и католици славе Божић на различите датуме. Све хришћанске цркве су се сагласиле да се Божић прославља 25. децембра. Дакле, Божић у целом свету слави се истог датума, а због коришћења различитих календара, овај велики празник не слави се истог дана.

BloombergAdria.com

Божић је празник којим прослављамо дан рођења Исуса Христа. Српска православна црква, Руска, Коптска и Грузијска, као и све оне цркве које су под јурисдикцијом поменутих, Божић славе по јулијанском календару и он "пада" 7. јануара. Остале православне цркве углавном Божић славе 25. децембра. По старом јулијанском календару, 25. децембар заправо је 7. јануар. Дакле, Божић сви славимо истог датума, али због различитих календара "пада" на различите дане.

Јулијански календар је увео Јулије Цезар 45. године пре нове ере и користио се у целој Европи до 16. века, када су државе почеле да прелазе на грегоријански календар. На Првом васељенском сабору у Никеји 325. године хришћанска црква је прихватила Јулијански календар за свој званичан календар.

Ова разлика настала је 1582. године када је, у време папе Гргура XИИИ, извршена календарска реформа. Примећено је да постоји разлика између лунарног и соларног календара, папа Гргур XИИИ је окупио научнике да установе ту разлику и утврдили су да она износи 10 дана. Тако је настао грегоријански календар. 

Римљани су знали да година траје 6 сати дуже од 365 дана, али су до тада користили календар без преступних година. Због вишка се накупило 67 дана разлике, које је астроном Сосигеније додао у 46. годину пре нове ере, па је та година трајала трајала 445 дана, а потом увео да се сваке четврте године на фебруар додаје још један дан, како не би настајала разлика. Ова реформа названа је јулијанска по цару Јулију Цезару, па је тако назван и нови календар. Датуми пролећне равнодневице били су усклађени са Сунчевим кретањем. После ове било је још неколико исправки римског календара, а од цара Константина се користи и подела на дане у недељи.

BloombergAdria.com

Како се астрономија даље развијала, израчунато је да Сунчева година не траје 365 дана и 6 сати, него 365 дана, 5 сати, 48 минута и 46 секунди (то јест, 11 минута и 14 секунди краће). Зато се од времена Јулија Цезара до 1582. године накупило десет дана разлике. Папа Гргур XИИИ је одлучио да измени дотадашњи јулијански календар.

Реформу је извршио језуитски математичар Кристофер Клавијус, који је 1582. годину скратио за десет дана, а уместо да свака четврта година буде преступна, увео је да се године пре почетка новог века (1700, 1800, 1900) прескачу као преступне три пута, а да свака четиристота година и даље буде преступна.

Због тога се са вековима разлика између јулијанског и грегоријанског календара повећала на 13 дана. Већина празника које обележавају обе цркве данас се због тога празнују у размаку од 13 дана један од другог. Међутим, десет дана који су папском одлуком избачени из 1582. године остали су једини датуми који се никад нису догодили.

Према овоме, 7. јануар према јулијанском је заправо 25. децембар према грегоријанском календару, док је 13. јануар кад се слави дочек православне Нове године заправо 31. децембар према грегоријанском лакендару. Датуми су код свих исти, али дани када ти датуми "падају" су различити због различитих календара. 

BloombergAdria.com

Већина православних цркава које више не користе јулијански календар, нису прихватиле грегоријански календар, већ ревидирани јулијански календар, по предлогу српског научника Милутина Миланковића. Разлика између јулијанског и грегоријанског календара данас је 13 дана, и расте. Уколико Српска православна црква настави да време рачуна по старом јулијанском, Божић ће 2100. године бити 8. јануара. 

На Свеправославном конгресу 30. маја 1923. у Цариграду, српски научник Милутин Миланковић предложио је решење – нову верзију Јулијанског календара, према ком би сви православни хришћани славили Божић 25. децембра. Сматра се да је Миланковићев календар најсавршенији прорачун икада направљен, али у Србији у пракси никада није заживео. Ревидирани, Миланковићев Јулијански календар касни тек нешто више од 2 секунде на годишњем нивоу, а прихватиле су га Румунска, Бугарска, Кипарска и Грчка православна црква, као и Цариградска и Александријска патријаршија. Најпрецизнији Миланковићев календар је тренутно на истом датуму као Грегоријански од којег ће одступити тек 2800. године.

BloombergAdria.com

- Наша црква заиста има један саборан приступ одлучивању у православној цркви и одувек је инсистирала на консензусу свих, на сагласју свих цркава по неком питању. Будући да није постојала та сагласност на конгресу из 1923. године онда је наша црква остала при томе да ако не постоји сагласност сви останемо на старом - истакао је др Зоран Деврња.

У Краљевини СХС, грегоријански календар званично је прихваћен Законом о изједначавању старог и новог календара од 10. јануара 1919. године. Овим законом одређено је да у целој држави на дан 15. јануара 1919. године по „старом“ - јулијанском календару престаје да важи стари календар и да се даном 28. јануара 1919. године, уводи рачунање времена по „новом“ календару. Држава је усвојила грегоријански календар у време када није постојао Сабор СПЦ, па је тако СПЦ остала на старом календару.

(Курир)