Грађани Србије који носе "нехришћанска" имена, а у њих убрајамо и нека поприлично честа у последње време, при крштењу у Српској православној црквиморају узети и крштено име.
Иако то име заправо остаје само унутар зидова цркве и не важи у званичним документима, поставља се питање зашто се нека друга, честа имена сматрају "неправославним"?
Ако сте у општини, по рођењу заведени под именом ког нема у црквеним књигама, тада вам на крштењу дају неко име које постоји у књигама и обично представља неког свеца.
Ако већ имате пак, црквено име тј. заведени сте у општини као у црквеним књигама, онда нема потребе да добијете друго име на крштењу.
Сматра се да деца која носе "нехришћанска имена" када добију црквено име на тај начин почињу нови живот са Христом, те да су се духовно опет родила.
Прочитајте још
Фото: Профимедиа
Међутим, и овде има изузетака од правила. Док се некада давно име Тара сматрало неправославним, данас је уобичајено, толико да се крштено име чак и не тражи. Исти случај је тренутно са новокомпонованим именима попут Миа, Лара, Селена, Ника, Ела, Вид, Лав и слична која нису уписана у црквене књиге.
Додуше, када је Српска православна црква у питању има неких делова у Србији где се често и прогледа кроз прсте док, на пример, у Русији није дозвољено да се крстите ако не носите име по неком свецу.
У Србији има разних случајева, а много тога зависи од личног настројења, од обичаја у локалној цркви, као и од савета свештеника, односно духовника. Неко на "одраслом крштењу" добија друго "крштено" име, обично по неком светитељу. Неко задржава своје "грађанско" име, макар се оно и не налазило у светачком календару.
БОНУС ВИДЕО:
