Исус из Назарета без сумње је једна од најутицајнијих и најфасцинантнијих личности у целокупној историји човечанства, но његов стварни живот често остаје скривен иза густог вела митова, традиције и различитих теолошких интерпретација које су се таложиле вековима.
Ипак, када се лична вера и религијске догме на тренутак ставе по страни те се на доступне изворе примене строге научне, историјске и археолошке методе, пред нама почиње да се појављује врло упечатљива слика стварне историјске личности, пише бартехрман.цом.
Савремени истраживачи и библијски стручњаци, служећи се критичком анализом древних текстова, најновијим археолошким налазима те проучавањем друштвено-политичког контекста Палестине првог века, успели су са великом прецизношћу да реконструишу многе кључне аспекте његовог живота и деловања.
У наставку доносимо детаљан преглед 25 темељних чињеница које, утемељене на историјском консензусу и материјалним доказима, откривају ко је заиста био Исус као човек свог времена.
1. Историјско постојање је неупитно: Готово сви релевантни историчари, без обзира на њихова верска увјерења, слажу се да је Исус био стварна историјска личност. Његово постојање не потврђују само јеванђеља, већ и нехришћански извори. Римски историчар Тацит у својим "Аналима" пише да је Христа, оснивача хршићанства, "погубио прокуратор Понтије Пилат за време Тиберијеве владавине". Јеврејски историчар Јосип Флавије такође га помиње као "мудрог човјека" чији је брат био Јаков.
Прочитајте још
2. Рођен је пре "нулте" године: Иако се наша ера рачуна од његовог рођења, историјски прорачуни показују да је Исус рођен нешто раније, највероватније између шесте и четврте године пре Христа. Ова процена темељи се на податку да је рођен за време владавине Херода Великог, који је умро 4. године пне.
3. Одрастао је у Назарету: Док јеванђеља наводе Бетлехем као место рођења, консензус историчара је да је Исус одрастао у Назарету. У то време Назарет је био мало и прилично безначајно село у Галилеји, што објашњава зашто у неким записима стоји питање: "Може ли из Назарета доћи нешто добро?"
Фото: Википедија/Јавно власништво
4. Исус је био Јеврејин: Исус је рођен, васпитан и живео као побожни Јевреј првог века. Учествовао је у јеврејским празницима, редовно је посећивао синагоге где је и поучавао, а целокупно његово учење било је дубоко укорењено у хебрејским писмима и јеврејској традицији.
5. Мајстор или градитељ: Грчка реч "тектон", која се користи за опис Исусовог и Јосиповог занимања, традиционално се преводи као "тесар". Међутим, шире значење те речи односи се на мајстора или градитеља који је радио са различитим материјалима, укључујући дрво, камен и метал.
6. Крштење код Јована Крститеља: Историчари сматрају Исусово крштење једним од најпоузданијих догађаја из његовог живота. Јован Крститељ био је утицајни аскетски проповедник који је водио властити покрет духовне обнове у Јудеји, а Исус му се придружио на почетку свог јавног деловања.
7. Говорио је арамејски: Иако су јеванђеља записана на грчком, примарни језик којим је Исус говорио био је арамејски, уобичајени језик на подручју Палестине у то доба. Вероватно је познавао и хебрејски, језик светих списа, те основе грчког, који је био језик трговине и администрације.
8. Био је апокалиптични проповедник: Многи водећи истраживачи, попут Барта Ехрмана, Исуса виде као апокалиптичног пророка. Његова средишња порука била је најава скорог доласка "Царства небеског", драматичне божанске интервенције која ће окончати тадашњи поредак зла и успоставити еру правде.
9. Поучавао је у параболама: Једна од најпрепознатљивијих карактеристика Исусовог деловања била је употреба парабола. Користио је једноставне приче из свакодневног живота како би пренео сложене духовне и моралне поруке, подстичући слушаоце на размишљање.
Фото: Профимедиа
10. Имао је браћу и сестре: Рани историјски извори, укључујући јеванђеља и списе Јосипа Флавија, помињу Исусову браћу и сестре. Његов брат Јаков постао је после Исусове смрти кључна фигура и вођа прве хришћанске заједнице у Јерусалиму.
11. Глас исцелитеља и егзорцисте: Чак и критички настројени историчари признају да је Исус за живота стекао репутацију моћног исцелитеља и егзорцисте. Управо су та дела, која су савременици сматрали чудеснима, привукла велик број следбеника и допринела његовој слави.
12. Одабрао је дванаесторицу ученика: Исусов избор дванаесторице најближих ученика био је дубоко симболичан чин. Број 12 представљао је обнову дванаест племена Израела, чиме је Исус сигнализирао своју мисију обнове целокупног Божјег народа.
13. Сукобио се с верским ауторитетима: Историјски записи потврђују да је Исус често улазио у оштре расправе са верским елитама свог времена, попут фарисеја и садукеја. Његова критика њиховог тумачења Закона и лицемерја створила је снажне напетости.
14. Инцидент у Храму био је кап која је прелила чашу: Догађај познат као "чишћење Храма", када је Исус истерао трговце и мењаче новца, историчари сматрају кључним тренутком који је довео до његовог хапшења. Био је то директан напад на економско и религијско средиште Јудеје, што власти нису могле да толеришу.
15. Није био богат: Археолошки налази из Назарета и опис његовог путујућег начина живота сугеришу да је Исус потицао из скромне радничке породице. Током јавног деловања живео је без сталног дома, ослањајући се на гостопримство и подршку својих следбеника.
16. Жене су имале важну улогу у његовом покрету: Исусов однос према женама био је неуобичајено отворен и укључив за патријархално друштво првог века. Жене су биле међу његовим највернијим следбеницама, путовале су с њим и финансијски помагале његову мисију.
17. Последња вечера: Већина историчара слаже се да је Последња вечера била повезана са јеврејским празником Пасхе. Симболика хлеба и вина, коју је Исус тада увео, имала је снажан одјек у контексту ослобођења и савеза, средишњих тема Пасхе.
18. Ухапсила га је римска власт: Исус је ухапшен у Јерусалиму, а о његовој судбини одлучивао је римски префект Понтије Пилат. Његово постојање потврђено је и археолошки, проналаском такозваног "Пилатовог камена" у Цезареји Маритими, који носи његово име и титулу.
19. Оптужен је као "Краљ Јевреја": Историчари сматрају натпис на крсту "Исус Назарећанин, Краљ Јевреја" аутентичним историјским детаљем. Та титула одражава римску оптужбу за побуну против цара, што је био злочин кажњив смрћу, а не теолошки наслов који би хришћани измислили.
20. Смрт распећем је историјска чињеница: Распеће је била брутална и понижавајућа римска метода погубљења резервисана за побуњенике, робове и најгоре злочинце. Историчари сматрају Исусово распеће једним од најсигурнијих података из антике, јер је мало вероватно да би рани следбеници измислили тако срамотну смрт за свог вођу. О самој пракси сведоче и археолошки налази попут прободене петне кости пронађене у Јерусалиму.
21. Умро је око 30. или 33. године: На онову јеванђеоских извештаја, астрономских прорачуна и историјских маркера, већина истраживача смешта датум Исусове смрти на петак, 7. априла 30. године, или 3. априла 33. године. Док се 30. година често фаворизује због краћег трајања Исусовог деловања, датум у 33. години подупиру специфични историјски подаци попут "15. године владавине цара Тиберија" и политичких околности после пада Сејана.
Додатну тежину 33. години дају и астрономски модели који потврђују да се управо тог 3. априла у Јерусалиму догодила делимично помрачење Месеца, што се подудара са библијским описима "крвавог месеца". Иако јеванђеља помињу и тросатну таму током распећа, научници истичу да то није могло бити помрачење Сунца јер је тада био пун месец, већ вероватно снажна пешчана олуја која је додатно појачала црвенило Месеца при његовом изласку.
Фото: Јутјуб принтскрин/National Geographic
22. Његов изглед био је типичан за Блиски исток: Популарни прикази Исуса као плавооког човека светле пути производ су касније западноевропске уметности. Научне реконструкције, темељене на анализи лобања из Палестине првог века, сугеришу да је Исус имао маслинасту пут, тамну косу и очи те је био просечне висине за то доба, око 165 центиметара.
23. Празан гроб и вера у ускрснуће: Иако наука не може да докаже ускрснуће, историчари као чињеницу прихватају да су Исусови ученици били чврсто уверени да су га видели живог после смрти. То искуство, заједно са празним гробом, било је покретачка снага која је трансформисала малу групу у глобални покрет.
24. Није оставио писане трагове: Не постоје никакви докази да је Исус икада ишта записао. Целокупно његово учење преносило се усменом предајом деценијама пре него што су га његови следбеници записали у текстовима који су касније постали познати као јеванђеља.
25. Јавно деловање било је кратко, али експлозивно: Историчари процењују да је Исусово јавно деловање трајало врло кратко, вероватно између једне и три године. Упркос томе, утицај који је оставио у том кратком раздобљу био је толико дубок да је заувек променио ток историје.
БОНУС ВИДЕО:
