Неколико пута је истицао да је имао врло тешко одрастање. Постао је ратно сироче. Мајку су му убили четници, изгубио је и оца и брата, а такође је у једном интервјуу открио како је остао без сестре,тачније продао ју је за пар "жутих ципела"
Пре него што је умрла, Мишина мајка му је поверила сестру Милену и рекла му да је чува.
Јанкетић је једном приликом причао како је "изгубио" сестру. То је права филмска прича:
- Моја сестра и ја смо после остали у Пљевљима код породице Ђенисијевић код које је моја мајка била изнајмила собу. Ту у комшилуку је живео трговац, мађарски Јеврејин, са женом. Била је такође Јеврејка. Заборавио сам им, нажалост, имена, али знам да је некако у то време он умро и да је она потом одлучила да бежи из Пљеваља. Све је распродала будзашто и почела да вреба прилику за бекство. Успут је мене стално убеђивала да допустим да поведе са собом и моју Милену. Нисам жив дао, памтио сам шта ми је мајка рекла и какав ми је аманет оставила кад је кренула из куће у смрт, да морам да чувам и пазим сестрицу - испричао је тада глумац, преноси Блиц.
Фото: Предраг Митић
- Једног дана Јеврејка ми донесе пар финих жутих ципела. И данас их памтим као да је то јуче било. Кожне, дубоке, са тврдим ђоном, до пола се шнирале везицама, а онда копчама... Тешко је то сада и описати и дочарати, шта су такве ципеле у то време значиле за мене скоро босоногог. Заслепљен том лепотом и преокупиран ципелама, нисам готово ни приметио кад је Јеврејка отишла и повела моју Милену. Схватио сам тек после да сам ја, у ствари, продао сестру за те жуте ципеле, али је тада било прекасно.
Прочитајте још
Глумац је тек касније сазнао да је Јеврејка са његовом сестром ушла у воз до Добруна код Вишеграда.
- Ту су их мокрогорски четници скинули с воза и њу одмах заклали чим су јој нашли неколико дуката сакривених у дуплом дну од кофера. Кад су кренули да убију и моју сестру, притрчи једна девојка, ту из Добруна била, и отме им је из руку: „Немојте, не дам да убијете ово дете грешно, но ми га дајте, имам брата у Вишеграду који нема деце, њему ћу да га дарујем" , испричао је глумац.
- Била је то сестра Миливоја Миличевића, касапина из Вишеграда, која је моју Милену, престрављену и шугаву, после заиста довела и предала брату, али она није умела да каже ни ко је ни одакле је, само је упорно понављала да има брата Цила. Једнога дана те 1947, мало пре него што је дошао у Шаховиће, Миливоје Миличевић се враћао возом из неке трговине од Прибоја, Рудог, одакле ли, и имао је пун вагон стоке за месару. У купеу, у којем је седео, нашла се и нека жена из Пљеваља. Путовала је возом у Београд код сина. У неко доба почела да прича о рату и неким догађајима из тог мучног и несрећног времена и та Пљевљакиња испричала како су њену пријатељицу и школску другарицу Милицу Дајовић Јанкетић заклали четници, да јој се ништа не зна ни за мужа Радомира, који је одведен некуд у заробљеништво, да су имали и троје деце, да је једно мушко умрло уз рат, друго се негде злопати од немила до недрага, а трећем, ћеркици несрећној, не зна се ни гроба ни мрамора. Док је рат трајао одвела ју је некуд нека жена из Пљеваља и ту јој се изгубио сваки траг... Миливоје јој онда ту исприча да има и да подиже једно туђе женско дете, каже и како му је дошло у кућу, и да по свему сумња да је дете однекуд из Црне Горе. Зна да каже само да има брата Цила, да за млеко каже да је вареника, а за мердевине стубе, и све збори ијекавски... Та жена је одмах рекла да је Милена Миличина - испричао је Јанкетић.
- У то време у Вишеграду, неки усташа Врана, коме се судило, говорио је на суду, да би доказао да није крив, како је Милена његова ћерка: 'Нисам био усташа. Мене су усташе прогониле. И ћерку су ми одвели и хтели да је убију. Ено је моја ћерка Хајрија Врана у касапина Миливоја Миличевића', говорио је. Да би побио лажи усташе Вране, Миличевић се дао у потрагу за Цилетом, то јест, за мном, јер је Милена о себи умела да му каже толико да има брата који се зове Циле", причао је Јанкетић
Фото: В. Данилов
Исте године касапин из Вишеграда дошао је пред школу, одатле су кренули ка тетки код које је Миша Јанкетић живео, да би га повео са собом у Вишеград и спојио са сестром.
Глимац је потом у Вишеграду са сестром завршио управо на том суду.
- Сашије ту Миличевић и сестри и мени фина оделца од неке енглеске униформе, личили смо једно на друго као близанци, и онда нас једног дана одведе на суд да демантује причу и лажи тога Вране. Судија је истог часа кад нас је видео једно поред другог прекинуо суђење, јер је све било толико очигледно - испричао је глумац.
- Моја сестра сада живи у Новом Саду. Има фину породицу и потомство, али, нисмо, нажалост, више тако често скупа. А док смо били, па кад бих је ја нешто наљутио, она би ме изгрдила, изгрдила и на крају кад више не зна шта би ми још рекла, каже: 'Можда ја, заиста и нисам твоја сестра, можда сам ја стварно Хајрија Врана.' А ја се никад нисам љутио на њу јер ме до данас гризе савест како сам је 'продао' за оне жуте ципелице - испричао је славни глумац.
(Стил)
БОНУС ВИДЕО:
