Редитељ Предраг Гага Антонијевић, редовно се састајао са Милорадом Милинковићем. Славни редитељ напустио нас је изненада у 60. години и његово место за централним столом у једном престоничком локалу, где се сваког понедељка и четвртка окупљала весела шесторка састављена од Милинковићевих пријатеља, данас је упражњено.
- Шта рећи о Милораду... Био је човек бритке памети, био је бржи од најбржег, што је изузетно ретко видети, а велика је привилегија проводити време с таквим човеком. Оно што је за мене најважнији утисак о њему је то да је он био добар човек, јако, јако добар човек! Из њега је зрачила нека позитивна енергија коју у нашем послу, где је много его-трипова и суренљивости, није баш честа појава. Реч је о човеку раскошних и многих талената. Знамо да је трага оставио и у музици и на филму, пишући и на телевизији као трагач у квизу - започиње Антонијевић.
Фото: Г.Г./АТА имагес
- Мени је посебно жао. Допутовао сам из Лос Анђелеса у Београд на Бадње вече и зовем га да се видимо, ако је случајно у граду. Рекох му: "Протрчи ако можеш бар на једно пиће" и он ми је тад рекао да не може јер иде у Јабуковац. И то је било то. Наравно да је та вест била до те мере шоканта да ми се данима некако слика његова јављала. Ми смо то сазнали то јутро, брзо након што се та трагедија догодила... Кад ми је наш пријатељ Иван јавио, морао сам да га неколико пута питам да ли ми то причамо о Милораду, о Дебелом. То је толико кабасто и страшно звучало и било је тешко са тим се помирити и уопште то прихватити - каже Антонијевић.
Говор Милинковићеве ћеркице Дивне на комеморацији дубоко га је дирнуо и расплакао.
Фото: Милена Анђела
- Био је јако дирљив говор његове ћерке на комеморацији. Сузе су ми потекле биле. Све у свему једна ствар са којом се још рвемо је да се то десило, али заборавити га нећемо и увек ћемо га се сећати и као човека и као уметника. Био је наша бритка сабља интелектуална - наглашава Антонијевић.
Свог друга Милорада увек ће памтити као човека изузетне лакоће. Друштво за столом никада није оптерећивао личним проблемима, већ је своје пријатеље обасипао позитивном енергијом.
- Искрено се надам да ће то неко његово место и оно што је остварио за нашу културу добити на значају у времену које долази. Чујем да је његов нови филм који се управо завршава изузетно добар. Надам се и требало би да баш тај филм отвори овогодишњи ФЕСТ, тако да је то нешто што би био један моменат да се на неки начин одужимо Милораду, а у исто време и захвалимо се за оно што је допринео нашој култури. Он је био човек изузетне лакоће и никад ни у каквој ситуацији он није своје ствари стављао испред остатка друштва и никога није оптерећивао својим разним проблемима, а имао је их је као и сви ми. У томе је његова величина - каже редитељ.
Антонијевић додаје да се током дружења с Милинковићем никада није надметао у знању, али је открио да Милорад није много волео да га зову Трагач.
- Срећом, нисмо се надметали у знању јер бих ја сигурно изгубио. То што сам мало знао у средњој школи све је излапело од живота, а код њега је то све и даље изузетно функционисало. Није он волео тај део приче, да будемо реални. Негде смо били заједно у неким другим срединама одушевљени људи који су гледали на телевизији говорили су: "Ево га Трагач", па је једном приликом рекао: "Немој молим те да ме зовеш Трагач". И онда смо то укинули - прича Гага и додаје да је свог друга увек звао једноставно Милорад.
- То ми је било природно. Не могу ја да зовем неког Дебели, то не би било ни пристојно, а при том човек и није био дебео - завршава Антонијевић кроз осмех.
Фото: Марија Млађен/АТА имагес
Милорад Милинковић је преминуо на Божић, 7. јануара током литургије у цркви у Јабуковцу, а сахрањен је 13. јануара на Новом гробљу у Београду.
