Мало ко зна како је изгледао њен пут ка успеху.
Како је испричала Верица, није ни свесна колико је у животу постигла, али је на то увек подсете супруг и деца.
- Људи то код нас не знају, не знам како је данас, али тада када сам ја отишла 1999. године на недељу високе моде у Риму, тада и дуги низ година после тога је јако компликовано, фабрика је организовала прву интернационалну смотру моду у Котору, ја сам била са својом колекцијом, ту је била група италијанских новинара, они су били одушевљени и питали ме да ли бих ја дошла на недељу високе моде у Риму, ја у овом тренутку не могу ни да упоредим ништа са тим тренутком. Сада ми стално стижу понуде за Лондон фешн вик и разне фешн догађаје, не говорим за недеље високе моде него за фешн вик - почела је Верица недавно.
Фото: Милена Анђела
- У Котору је било дизајнера и италијанских новинара, питали су ме да учествујем у недељи високе моде у Риму не знајући ништа, када сам ја рекла "да" онда само добила информацију да морам да платим ПР менаџера, манекене, писту, све у тоталу износи 150.000 марака. Ја сам знала да немам тај новац јер сам све потрошила на модне ревије, бренд, плате, раднике. 40 година имам радњу, првог у месецу ја исплаћујем плате и доприносе радницима… Почело је на жалост бомбардовање, то је било и сирене и нестанак струје, а ми смо имали на Теразијама атеље и дању и ноћу смо радили. Оно што је јако битно ја сам знала да нисам имала појма о високој моди, а у то време Игор Тодоровић је студирао академију за високу моду у Риму, знала сам њега и његовог тату и позвала га да питам колико кошта да он мене научи да се не обрукамо тамо и шта то треба да знам да бих представила себе и своју земљу - додала је она.
Antonio Ahel/ATAImages
- Тај одлазак је био спектакуларан, долазимо до мађарске границе, они нам кажу да не можемо колекцију да носимо него прво морамо да оставимо депозит, па кад дођемо у Будимпешту када се укрцамо на авион за Рим тек онда да нам врате те паре, у свом том лудилу ја купујем огромног медведа да нам буде срећа, медвед од метар и по, долазимо да мађарске границе, они не знају шта је у њему, само што га нису распорили да виде шта је у њему - наставља Верица.
Прочитајте још
Фото: АТА имагес/Принтскрин/Инстаграм/kuzmancevicv
- Када је била оштећена Грачаница, ја сам последњих пет хаљина из слојева правила и на својој је била Грачаница, ручно је сликала, девојка Чедомира ми је сликала на свили, пет манекенки су изашле, имале су као крв у коси, држале су православне свеће у рукама, а када видите хаљину та три нивоа су била као да се љуља Грачаница, а био је и вео исто тако осликана Грачаница тај тренутак, ма не један стан него све што сам имала вреди тај моменат. Када су оне изашле са упаљеним свећама 300 - 400 људи је устало, аплаудирало и плакало, ја сам хтела да музика буде "Бој на Косову", али нисам могла, саветовали су ме да то не урадим, па нисам, и онда пошто је Рамона Бадеску глумица носила славски колач и када је дошла на крај писте она је откинула парче колача и дала жени која је била сва у сузама у публици. Такви тренуци су незборавни, онда се заборави све материјално - искрена је модна креаторка.
Коко Шанел Балкана
- Доживела сам да будем гост на дневнику са 20 речи које знам на италијанском, да имате насловну страну Ларепублике, Месанђеро који пише Коко Шанел Балкана, баш ми је једна пријатељица послала и каже Месанђеро је ’99 године написао, а наслов је био Коко Шанел Балкана :"Док је Коко своје клијенткиње облачила као собарице, Верица Ракочевић је отишла корак даље и дала им је дозу гламура". Знате овде можда могу и да плате да се нешто лепо напише о вама, а тамо не сигурно, као ни то учешће, ја само знам да је битно да мора да се прође и са биографијом и сликама и добрим ПР-ом и када виде цртеже и скице – е онда дебело платите да дођете тамо и само се сећам да је Мара Пармеђани, сутрадан сам чекала после ревије, постоје новине које се зову МиланоФинанца, црно бела страна, у боји, трећина и тако даље, када је Мара отворила рекла је "Вау" на целој десној страни у боји моја колекција и пише закључак, то је најважније јер они анализирају колекцију: "После километара и километара пређених материјала коначно смо видели нешто ново, нешто другачије, нешто ко бајка" - додаје Верица, па закључује:
- Добијете ту сатисфакцију и онда дођете у своју земљу и овде кажу "Ма она је све то платила, њој је дао овај паре, онај паре", они мисле да се паре деле и падају са неба и у својој несигурности и глупости сам ишла до тога да сам изнајмила билборде на којима су стајале критике свих тих немачких и француских новинара. То сада не бих урадила, али пре 30 година сам то урадила и замерам себи то што се правдам јер када се правдате не верујете у то што сте урадили. Ја дуго нисам била свесна да сам много ствари урадила, највише ме освесте деца и Вељко, кажу ми: "Ти ниси свесна шта си урадила сама у ових 40 година". Ја будем повучена корак назад, али корак и по напред. Та сећања вреде више од аута и станова и свих материјалних глупости.
(Блиц)
БОНУС ВИДЕО:
