Семиру није било лако у животу. Најтеже му је било када се разболео отац, тада је осетио тежину певачког живота:
- Јесам, када ми се отац разболео. Дошао сам кући, а он је био у викендици. Жена ми је била узрујана и ја видим да нешто није у реду, ја њу питам где су отац и мајка и она ми каже да се враћају из викендице. Знам да им до куће треба 15-20 минута, имао сам неки предосећај, играло ми је у грудима и осећао сам да нешто није како треба. Жена нешто куња, али избегава разговор са мном, видим да се нешто дешава. Мени нешто не да мира и ја позовем оца, он је лик који увек има батерије на телефону и увек се јави, то је код њега тако, никада не затура телефон, увек је доступан - рекао је Семир.
- Ја њега зовем, а он се не јавља, видим ја нешто није добро. Назвао сам маму и она ми се јавља плачући и каже ми да брзо дођем јер тата није добро. Сео сам у ауто и дао пун гас до болнице, када сам дошао видео сам да није при себи, доживео је клиничку смрт, реанимацијом су га вратили у живот. Он је био у шок стању, није препознавао ни мене, ни никога, отекао му је језик, није могао да прича, а нисмо могли ни да га смиримо. Много тежак тренутак - рекао је он.
- Само да га видим још једном живог. Када сам чуо да мама плаче, мислио сам да је умро, и само сам говорио ‘Боже само да га видим још једном живог’. Када су хтели да снимају скенер, имао је неуролошки проблем, нису могли да га смире, мене су тафа избацили напоље јер сам дошао сав потресен. Сећам се када сам пришао и ухватио га за рамена и кажем му: ‘Тата, тата’. Они су ми рекли да га пустим, а ја сам им рекао да се склоне од мене. Рекао сам му: ‘Тата, ја сам, Семир’ и насмејао се, препознао ме и смирио се. Одвели су га на одељење, а лекари су рекли да га одведемо за Београд, али пошто је Београд далеко, а стање је критично, ми смо отишли у Крагујевац. Тамо се испоставимо да има тумор на мозгу. Имао је тешку врсту тумора- испричао је млади певач и открио да је замолио докторе да резултате и анализе сакрију од његовог оца што су и урадили.
Прочитајте још
- Провели смо четири месеца у Београду, после још три у Крагујевцу, ја у то време нисам радио ништа. Повукао сам се од свирки и свега. После седам месеци смо се вратили кући у Нови Пазар, а оцу сам тек пре три године рекао од чега је боловао. Одрадили смо и зрачење и хемотерапију, лагали смо га колико смо могли, као хајде превентивно да урадимо, и све је то супер прошло. Доктор ми је рекао да му је остало још четири до седам месеци живота. После седам месеци он је био супер - прича Семир и открива да су у том тренутку остали без новца:
- Сећам се када смо се вратили у Нови Пазар кажем мами да треба да идем сутра у Бијело Поље код једне пријатељице да купим неке сирупе и чајеве које је он користио. Кажем мами да види колико имамо још новца и да ми да паре за сутра, она мени доноси 300 евра, ја сам мислио даје ми то за пут, јер је та терапија била 200 евра и остатак за пут. Питам је колико је још новца остало, а она ми каже то је све што имамо. У том тренутку немамо никаквих примања, седам месеци се није радило. Отишао сам за Бијело Поље, донео терапије и легао сам да спавам – то је била најдужа ноћ у мом животу. Имам 23 године, а цела кућа је пала на мене, татино лечење, а у то време и мама болује од тумора, она је своју операцију одложила. Требала је да се оперише у фебруару, али пошто је тата добио тај напад, она је одложила своју операцију за наредну годину - рекао је он.
На срећу све је некако успело да се склопи у целину:
- Хвала Богу обоје су сада добро. То је та животна борба, ја млад и не знам како сутра, а у том тренутку имам 50 евра у кући, двоје мале деце, жену и маму и тату који су болесни. Никад дужа ноћ ми није била него та, размишљао сам како ћу даље, шта ћу. Тата више не може да ми помогне, преко ноћи сам морао да постанем човек. Сећам се да је био уторак и зове ме колега да пита да ли сам слободан сутра да радимо свадбу. Никада му то нећу заборавити, то је за мене било као да ми је неко дао богатство. Ту сам почео да радим, то је тај горки динар. После сам имао бендове, био шеф бендова, али за оца је био превелики трошак - рекао је он својевремено за "Гранд".
Фото: Принтскрин/Инстаграм/dzankovicsemir
Подсетимо, до несреће у којој је Емир Џанковић повређен дошло је када је возач аутобуса марке Мерцедес, крушевачких регистарских ознака, П.Д. (1975), из засад непознатих разлога прешао у супротну траку. Том приликом је дошло до силовитог судара с камионом новопазарских регистарских ознака којим је управљао Џанковић. Од јачине удара, оба теретна возила слетела су с пута, док је аутобус остао на коловозу.
БОНУС ВИДЕО:
