У леденим дубинама Гренланда крије се радиоактивна тајна која би могла да зада главобољу Доналду Трампу уколико новоизабрани амерички председник оствари своју намеру да преузме контролу над овим великим арктичким острвом.
Реч је о "Camp Cetury"-ју, америчкој војној бази изграђеној 1959. године за време Хладног рата са циљем развоја нуклеарних лансирних места отпорних на руски напад.
Пројекат је укључивао изградњу мреже тунела кроз гренландски ледени покров и погон малим нуклеарним реактором, али проглашен је неизводивим због непрестаног померања леда те напуштен 1967. године. Иако су Американци при одласку демонтирали реактор и однели његову нуклеарну реакцијску комору, иза себе су оставили хиљаде тона отпада и крхотина, укључујући и радиоактивне остатке, заувек покопане под леденим покровом. Међутим, због климатских промена, то "заувек" могло би да дође раније него што се очекивало. Како се планета загрева, "Camp Century" - смештен на једној од најудаљенијих локација на Земљи, око 1.500 километара северно од Нука, главног града Гренланда - постао је предмет обновљеног интересовања и забринутости око тога колико ће дуго остати закопан.
Фото: Профимедиа
Значајно истраживање из 2016. године открило је да би остаци напуштене базе могли да изађу на видело отапањем леда и снега до краја 21. века.
- Наше истраживање указује на то да "Camp Century" сада има непредвиђени политички значај у контексту антропогених климатских промена - навели су истраживачи (иако су 2021. године ревидирали своје закључке, искључивши могућност поновног појављивања базе из леда барем до 2100. године). Ово откриће изазвало је политичку буру на Гренланду, данској територији која ужива самоуправу од 1979. године. Гренландски министар спољних послова Витус Кујаукитсок захтевао је да Данска преузме одговорност за чишћење остатака напуштених америчких војних инсталација на Гренланду, којих има између 20 и 30 углавном некориштених локација.
Прочитајте још
Гренланд, некадашња данска колонија, никада није дао сагласност за њихово постављање. Нук и Копенхаген потписали су 2017. године споразум којим су предвидели око 30 милиона долара за чишћење крхотина и отпада, али "Camp Century" није био обухваћен тим споразумом. Гренланђани су "забринути да ће "Camp Century" онечистити околину како се лед буде топио, изјавила је Пипалук Лyнге, заступница највеће гренландске странке и председница парламентарног одбора за спољну политику. Но проблем није само "Camp Century", додала је, реферирајући се на друге напуштене базе. "Постоје бројна места где су оставили тоне отпада", рекла је за Политико. "САД имају војни отпад широм Арктика."
До сада није било "никаквих покушаја" чишћења радиоактивног и токсичног отпада из "Camp Century"-ја, изјавио је Вилиам Колган, професор глациологије и климе на Геолошком институту Данске који је водио студију из 2016. године о леду који окружује "Camp Century". Иако је Колган једном приликом дубоко бушио на локацији како би испитао радиоактивност на захтев данског министарства здравства, "заправо постоји свестан напор да се не буши у поље крхотина", рекао је и додао: "Заправо не знамо потпуну природу онога што је доле."
"Camp Century" описан је као подземни град, с капелом, бријачницом и спаваоницама које су некада примале стотине људи. За његову изградњу, опрема и залихе превожене су преко леда на саоницама и тракторима с оближње свемирске базе Питуфик, најсеверније америчке војне инсталације на свету, која је и данас активна. У репортажи америчке телевизије CBS из 1961. године, ТВ легенда Валтер Кронкит посетио је војну базу. Његов програм забележио је ископавање масивних ледених тунела и приказао америчке војне инжењере како се опуштају у својим подземним, нуклеарно погоњеним баракама, читајући и слушајући плоче. Све то је сада покопано испод дебелих слојева леда.
Колган је изјавио да он и његов истраживачки тим нису успели да лоцирају делове "Camp Century"-ја, попут његовог складишта горива, те су се бојали да га превише узнемиравају. "Хладно је, дубоко је, не дирајте га", рекао је. Постоје различити сценарији према којима би "Camp Century" могао да загади околину. Један је да отопљени лед и снег однесу токсични отпад - попут 200.000 литара дизел горива испод леда, према Колгану - у океан. Други је да се лед који садржи базу одломи и формира леденицу. Ни један ни други сценарио није вероватан у овом веку; потоњи би вероватно потрајао хиљадама година. Но временска црта се поступно мења зависно од тога колико ће се свет загрејати у наредним деценијама.
Иако постоје различите пројекције, извештај Уједињених нација објављен прошле године предвиђа да ће се планета загрејати за 2,6 до 3,1 степен Целзијуса овог века, без изгледа за ограничавање пораста температуре на симболичних 1,5°Ц договорених у Паризу 2015. године. "То је питање само неколико степени", рекао је Колган. "2 или 3°Ц чине разлику између тога хоће ли "Camp Century" остати под ледом или се отопити." Сам "Camp Century" био је кључан за научно разумевање климатских промена. Шездесетих година прошлог века, научници су тамо извадили ледено језгро, замрзнути узорак тла који се још и данас проучава ради увида у климатске обрасце стотинама хиљада година уназад. База остаје научно "суперодредиште", рекао је Колган, који је годишње посећује заједно с многим другим истраживачима климе. Ако би САД полагале право на острво - као што је Трамп више пута сугерисао, називајући америчку контролу над Гренландом "апсолутном нужношћу" и чак претећи употребом војне силе - такође би наследиле последице властитих загађујућих активности из доба Хладног рата.
- "Camp Century" је микрокосмос климатских промена - устврдио је Колган. - Људи данас остају да се носе са последицама и покушају да схвате климатске утицаје одлука донетих пре 50, 60 година. Одлуке које се доносе у сљедећој деценији или две деценије одредиће путање са вишевековним импликацијама - упозорио је Колган.