На отоку постоји само једна полицијска станица и један полицајац, летова нема, а путнички бродови стижу само девет пута годишње. Кели каже да, упркос томе, воли живот на острву јер се осећа врло сигурно. "Док сам на послу, моја кућа је откључана. Не бојим се да ће ме неко опљачкати. Има ситних злочина, али на Тристану се никад није догодило убиство. Мислим да нико није био приведен откако сам ја овде", испричала је.

На острву имају болницу

Ако би се починио неки озбиљнији злочин, Кели каже да би осумњичени морао да буде превезен на Свету Хелену, најближе острво, удаљено 2.100 километара. Додала је како исто важи и за лекарску помоћ. На острву имају болницу, али наводи да лекари раде само мање интервенције, док се за све озбиљније случајеве мора ићи у Кејптаун.

- Бродови до Кејптауна, којима обично путујемо, примају само 12 путника и долазе девет пута годишње. Путовање до тамо обично траје шест дана. Аеродром не долази у обзир, али радимо на томе да Тристан постане мало приступачнији. Ускоро би требало да буде више бродова - испричала је Кели, која на ТикТоку објављује занимљивости о животу на острву.

Каже да неки млађи становници острва никада нису напустили Тристан, док она сваке две године посећује своју породицу и пријатеље у Великој Британији. Наводи и да понекад дуго чекају залихе хране. "Већину меса, јаја и поврћа узгајамо сами, али ослањамо се на залихе из Кејптауна за ствари попут чаја, кафе, слаткиша, брашна... Некад се на то чека и по неколико месеци, што може да буде јако фрустрирајуће", рекла је. Додала је да је увозна роба често и врло скупа, док људи не зарађују пуно.

Људи немају пуно слободног времена

"Имамо све врсте послова, све што можете да замислите да је потребно за функционисање једне заједнице: учитељи, медицинске сестре, банкарски службеници, столари, електричари и водоинсталатери", објаснила је тиктокерка, која ради у туристичкој агенцији. Додала је да се многи баве рибарењем те да људи немају пуно слободног времена. "Устајемо врло рано, идемо на посао, а након тога, чак и ако се не бавите риболовом, морате да се бринете за своје животиње и поврће", објаснила је.

@tristandacunhakg always getting asked this question so thought I would re-post this video! enjoy #fyp ♬ original sound - Kelly Green

Слободно време, каже, људи проводе на отвореном. "На острву нема ресторана и понекад ми то недостаје, али имамо трговину и кафић који је викендом пун и врло популаран међу туристима, који тамо воле да попију пиво. Људи се овде друже, свако познаје свакога. Волимо да направимо роштиљ и одемо на плажу", рекла је Кели.

Кели је испричала да је на острву велики изазов и време. Зими су чести урагански ветрови, због којих већина људи тада живи у бунгаловима. "Живот овде је врло изазован и јединствен, али заправо је све нормално", додала је.

@tristandacunhakg living on the remoested inhabited island #tristandacunha ♬ original sound - Kelly Green

Тристан да Куња припада Светој Хелени, која је зависна територија Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске. Године 1961. на острву се активирао вулкан, због чега се целокупно становништво (око сто људи) преселило у Велику Британију. Већина се касније вратила.

БОНУС ВИДЕО: