Милиони докумената у вези са убиством председника САД Џона Кенедија у Даласу 1963. године већ су објављени, а председник Доналд Трамп је у четвртак наредио да се објаве још хиљаде поверљивих досијеа.
Многи који су проучавали шта је до сада објављено, кажу да јавност не би требало да очекује потресна открића, али постоји велико интересовање за детаље атентата и догађајима у вези с њим.
Уз то је могућност приступа значајним новим информацијама примамљива за истраживаче.
Трамп је у четвртак наложио директору Националне обавештајне службе и државном тужиоцу да у року од 15 дана припреме план објављивања докумената у вези с Кенедијевим убиством. Међутим, није јасно када би ти документи могли бити објављени.
Фото: Профимедиа
Циљ наредбе је да декласификује преостале савезне евиденције и у вези са убиствима 1968. године сенатора Роберта Ф. Кенедија и свештеника Мартина Лутера Кинга. За објављивање тих докумената план се мора израдити у року од 45 дана.
Прочитајте још
Роберт Ф. Кенеди Млађи, кога је Трамп именовао за министра здравља, а синовац Џона Ф. Кенедија и син Роберта Ф. Кенедија, рекао је да није уверен да је усамљени револвераш био једини одговоран за атентат на његовог стрица, председника САД 1963.
Када је те године авион "Аир Форце Оне" с председником и првом дамом Жаклин Кенеди слетео у Далас, дочекали су их ведро небо и одушевљена публика. Са предизборном кампањом на хоризонту следеће године, дошли су у Тексас да појачају политичку подршку.
Али, док је поворка завршавала своју парадну руту у центру града, из зграде Тексашког складишта школских књига зачули су се пуцњи. Полиција је убрзо ухапсила 24-годишњег Лија Харвија Освалда који је био на шестом спрату, на месту какво би снајпериста пожелео.
Фото: Јавно власништво/Википедија
Два дана касније, власник ноћног клуба Џек Руби је пред полицијом убио Освалда пиштољем током пребацивања у затвор.
Годину дана после атентата, Воренова комисија коју је председник Линдон Б. Џонсон основао да истражи, закључила је да је Освалд деловао сам и да нема доказа о завери. Али то није угушило мрежу свакојаких теорија током шест деценија од тада.
Збирка од преко пет милиона докумената требало је да буде отворена 2017. године, осим ако другачије не одлучи председник.
Фото: Јавно власништво/Википедија
Трамп који је дужност за свој први мандат преузео 2017. године, рекао је да ће дозволити објављивање свих преосталих докумената, али је на крају задржао нека јер је оценио да би објављивање потенцијално могло бити штетно по државну безбедност.
Неки досијеи су потом објављени током администрације председника Џоа Бајдена, али неки нису.
Лери Џ. Сабато, директор Центра за политику Универзитета Вирџиније и аутор књиге "The Kennedy Half-Century" (Пола века Кенедија), рекао је да се већина истраживача слаже да још није објављено 3.000 докумената, било у целини или делимично, а многи потичу из ЦИА.
Још има докумената у збирци ЈФК за које истраживачи не верују да ће председник моћи да их објави. Око 500 докумената, укључујући пореске пријаве, није подлегло захтеву за обелодањивање 2017.
Неки од докумената који су већ објављени, садрже детаље о начину на који су обавештајне службе радиле у то време, укључујући депеше ЦИА и меморандуме у којима се говори о Освалдовим посетама совјетској и кубанској амбасади током путовања у Мексико Сити неколико недеља пре атентата.Тај бивши маринац је претходно пребегао у Совјетски Савез, одакле се вратио кући у Тексас.
Фото: Јавно власништво/Википедија
Један допис ЦИА описује како је Освалд телефонирао совјетској амбасади док је био у Мексико Ситију да би тражио визу за посету Совјетском Савезу.
Посетио је и кубанску амбасаду, очигледно заинтересован за визу која би му омогућила да посети Кубу и тамо сачека совјетску визу 3. октобра, више од месец дана пре атентата, али се ипак вратио у Сједињене Државе преко прелаза на граници Тексаса.
У другом меморандуму, датираном дан после убиства Кенедија, каже се да је, по прислушкиваном телефонском позиву у Мексико Ситију, Освалд комуницирао са официром КГБ-а док је био у совјетској амбасади.
Ма колико детаљи били битни за јавност или не, истраживачи кажу да њихово објављивање доприноси разумевању периода Хладног рата.
БОНУС ВИДЕО:
