Петар Божовић један је од најбољих и најцењенијих глумаца на овим просторима. Све његове улоге су велике, а осваја и животном мудрошћу која исијава из сваке реченице коју изговори.
Свет је угледао у Земуну, годину дана по завршетку Другог светског рата, који је у народу оставио пуно бола и рана. Детињство Петра Божовића било је тешко, а једном приликом овако је причао о том времену...
- Живео сам у Земуну док ми мајка није умрла, а то се десило брзо, тако да се мајке скоро и не сећам. Мој отац, незадовољан условима у немачком логору, наставио је да робија и на Голом отоку. Тако брат и ја остадосмо у дому за ратну сирочад на Сењаку.
Фото: И. Маринковић
- У посете су ми долазили баба, тетке и ујаци док ме нису прихватили, па сам неко време био у колективном стану. Онда су и ујаци отишли на Голи оток, а ја поново у дом, док ме моја баба, тетка Вида Влаховић, није узела и одвела у Колашин.
Прочитајте још
- Мој брат је остао у сиротишту и мислим да ми никад није опростио, као да сам ја био крив што сам изабран, открио је славни глумац у емисији "Балканском улицом".
Фото: П. Милошевић
Са непуних 14 година поново је дошао у Београд, код оца који је у међувремену одслужио казну и поново се оженио.
Детињство Петра Божовића прожето је потресним детаљима, а и рану младост обележили су лични ломови, после којих је отишао у Париз.
После свих лутања поново се вратио у Београд и завршио Академију драмских уметности у класи професора Предрага Бајчетића.
(Глориа)
БОНУС ВИДЕО:
